PREPUŠTANJE SUDBINI

 

Veoma važna tajna leži u iskušavanju koje se dešava na ovom svetu. Vernici koji poznaju ovu tajnu suočavaju se sa svime što ih zadesi sa ogromnim strpljenjem, radošću i entuzijazmom. Činjenica „sudbine“ je u srži ove tajne. Musliman zna da je Bog stvorio sve stvari u okviru sudbine i da ono što ga zadesi dešava se samo zato što On tako želi. Bog je onaj koji stvara ljudske živote, sve do najsitnijih detalja. Sura Al-An'am opisuje kako se sve, bilo veliko ili malo, što se dešava na Zemlji, dešava zato što Bog tako želi::

“U Njega su ključevi svih tajni, samo ih On zna, i On jedini zna šta je na kopnu i šta je u moru, i nijedan list ne opadne, a da On za nj ne zna; i nema zrna u tminama Zemlje niti ičega svežeg niti ičega suhog, ničega što nije u jasnoj Knjizi.” (Sura al-An’am 59)

Ljudska bića su subekti koji žive ograničeni vremenom i pogledom na događaja samo iz perspektive sadašnjosti. A s obzirom da ljudi ne poznaju budućnost oni ne mogu uvek imati u vidu dugoročnu mudrost, lepotu i dobrobit koja leži u događajima. Bog, međutim, Koji je neograničen vremenom i njegov je Stvoritelj, vidi i zna živote svih subekata „neovisno o vremenu“. To su činjenice sudbine s kojima se suočavamo do ovog momenta. Sudbina je Božijie sagledavanje svih događaja, prošlih i budućih, kao jdnog jedinog momenta. Drugim rečima, to su događaji čiji je ishod nama nejasan ili potpuni „misterij“. Ali Bog poznaje sve ono što mi ne možemo spoznati. (Za detalje pogledajte  Bezvremenost i realnost sudbine  Haruna Yahye)

Dakle, iskušavanje ljudskih bića je takvo da su mu početak i kraj predodređeni. Prošlost, budućnost i sadašnjost su jedno te isto iz aspekta Boga; svi su oni već gotovi i završeni. Mi o njima možemo saznati samo proživljavajući ih, kada za to dođe vreme.

Ovakva „spoznaja sudbine“ je velika mudrost koja nije podarena nevernicima. Posredstvom ove spoznaje muslimanima je omogućeno da iskažu divljenja vrednu snagu kada se suočavaju s poteškoćama i iskušenjima u životu na ovom svetu. Kao što je i objavljeno u ajetu: „Nikakva nevolja se bez Božijie volje ne dogodi, a On će srce onoga koji u Boga veruje uputiti – Bog sve dobro zna…” (Sura at-Taghabun, 11) vernici doživljavaju olakšanje i utjehu u svemu što ih zadesi jer im je suđeno da tako postupe.

Kao divan blagoslov Bog je stvorio iskušenje vernika veoma lakim. Ali ovo olakšanje se ondosi samo na iskrene vernike koji se prepuštaju sudbini. Musliman koji se iskreno prepusti Bogu pratit  će konstantnu promenu dešavanja kao promenu slika pred sobom, s uzbuđenjem i zahvalnošću.

 

Neko ko udobno sedi na kauču i gleda film također gleda sudbinu koja mu je dodeljena s poverenjem i radošću. Svi prizori te sudbine, koji su nekada ekstremno aktivni, nekada zastrašujući, nekada se oslanjaju na fizička čula a nekada su veoma mirni, sadrže radost i uzbuđenje vjere. Zastrašujući prizori su specijalno pripremljeni. Isplanirani su do najsitnijih detalja. Ali u konačnici, sve se to dešava uz Božije znanje i kontrolu.

Musliman koji je svestan činjenice da je sve predodređeno i koji poznaje tajnu iskušavanja, posmatra sve poteškoće, čak i glad ili siromaštvo, kao pozitivne stvari i sa zadovoljstvom ih prihvata. Zato što je svestan da moralne vrednosti koje iskazuje kada je suočen sa iskušenjima imaju veliku vrednost u Božijim očima. Ovo zadovoljstvo svojstveno je samo vernicima. Muslimani nikada ne pate od osećanja kao što su briga, stres, bol, panika ili jad. Zato što muslimani znaju da će Bog ne kraju sve te doživljaje koji im se doimaju zlim ili  nepoželjnim pretvoriti u dobro. U jednom ajetu, Bog kaže vernicima da „Bog neće dati priliku nevernicima da unište vernike.” (Sura an-Nisa, 141)

Ipak, postoji nešto što se ne smije pogrešno razumeti; vernici se mogu suočiti sa raznim nevoljama i poteškoćama na ovome svetu, mogu izgubiti svoja ovosvetska bogatstva, oslabiti fizički, pasti ili se povrediti, umreti ili biti ubijeni. Međutim, ništa od toga nisu „zla“ za muslimana. Bog testira svoje robove ovim sredstvima i nagrađuje ih za snagu koju iskazuju mnogostruko na ovom i na sledećem svetu. Kao rezultat iskušavanja na ovom svetu, mulimani su u konačnici nagrađeni večnim životom na Nebu.

Svesni ove važne istine, muslimani se raduju kada su suočeni s poteškoćama. Ova radost koju osećaju vernici je posebno stanje koje neutralizira zamke koje su postavili nevernici i uskraćuje njihov uspeh. Kada nevernici vide radost i entuzijazam u prilikama kada misle da su uspeli stvoriti poteškoće vernicima, shvate da im nikada ne mogu nauditi. Reči muslimana u vremenima nevolja također otkrivaju nevernicima njihovu snagu i pžrtvovanost. Reči vernika suočenih sa poteškoćama su opisane u sledećim ajetima u Kur'anu:

“Zašto da se ne uzdamo u Boga kad nas je On putevima kojima idemo uputio? Mi ćemo doista strpljivo podnositi muke na koje nas budete stavljali – a oni koji se uzdaju, neka se samo u Boga uzdaju!" Nevernici su govorili poslanicima svojim: "Ili ćete verē našē biti ili ćemo vas, doista, iz zemlje naše proterati!" A poslanicima je Gospodar njihov objavljivao: "Mi ćemo nevernike, sigurno, uništiti i posle njih vas na Zemlji nastaniti. Biće to za one koji će se polaganja računa preda Mnom bojati i koji će od pretnje Moje strahovati." (Sura Ibrahim,12-14)

 “Reci: "Dogodiće nam se samo ono što nam Bog odredi, On je Gospodar naš." I neka se vernici samo u Boga pouzdaju!” (Sura at-Tawba,51)

Nema sumnje da su sve ove stvari rezultat njihove pokore sudbini koju je stvorio Bog. Niko ko se pouzda u Boga neće više nikada patiti od straha ili uznemirenosti.

“Oni koji govore: "Naš Gospodar je Bog!" – i istraju na Pravome putu, neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju! “(Sura al-Ahqaf,13)

“A nije tako! Onoga ko se bude Bogu pokoravao i uz to dobra dela činio, toga čeka nagrada kod Gospodara njegova, takvi se neće ničega bojati i ni za čim neće tugovati.” (Sura Al-Baqara,112)

Da, Božiji prijatelji neće znati za strah niti tugu:

“I neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju Božijii štićenici, oni koji budu verovali i koji se budu Boga bojali, za njih su dobre vesti i na ovome i na onome svetu – Božijie reči niko ne može izmeniti – to će, zaista, velik uspeh biti. “(Sura Yunus,62-64)

U drugim ajetima Bog objavljuje da se Njegovi robovi, koji u Njega veruju i Njemu se predaju, drže veze koja se nikada neće prekinuti:

“Onaj ko se sasvim preda Bogu, a uz to čini dobra dela, uhvatio se za najčvršću vezu. Bogu se na koncu sve vraća.” (Sura Luqman, 22)

“U veru nema prisiljavanja – Pravi put se jasno razlikuje od zablude! Onaj ko ne veruje u sotou, a veruje u Boga – drži se za najčvršću vezu, koja se neće prekinuti. – A Bog sve čuje i zna.” (Sura Al-Baqara, 256)

2012-09-26 10:37:59
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top