< <
5 / total: 19

Zanimqive Životiwe

Do sada smo pričali samo o životiwama koje možeš da vidiš oko sebe. Međutim, postoje životiwe koje ne možeš često da vidiš oko sebe, ali ih ponekad viđaš u kwigama ili na televiziji. Te životiwe, takođe, imaju naročite osobine. Mi ćemo ovde spomenuti samo neke od wih. Čitaj veoma pažqivo, jer kad sve budeš pročitao bićeš veoma iznenađen i u isto vreme ćeš reći: “Kako ih je Bog pre-divno stvorio.”

Kako Pingvini Mogu Da Žive U Tako Hladnom Kraju?

güney kutbu

Južni pol

Pingvini žive u južnom polarnom regionu naše pla-nete. To je najjužiniji delo naše Zemqe, to jest, wen vrh. Najznačajnija osobina polarnog regiona jeste velika hladnoća koja vlada u wemu; zatim on je uvek prekriven snegom i ledom. Klima je tako hladna da se iznad mora stvaraju lednici. A sada se seti kako ti je hladno kad zimi izađeš da se grudvaš. Hladno ti je iako si obukao xemper, jaknu, kaput, stavio šal i navukao rukavice. Ali, dok se grudvaš, temperatura je verovatno samo 10 stepeni Celzijusovih ispod nule. Međutim, pingvini žive u području u kome temperatura pada i do 40 stepeni ispod nule.

Pored toga, pingvini nemaju nikakve jakne, xempere ili rukavice... A pored toga, oni žive tamo gde je mnogo hladnije nego što je kod nas. Oni bez ikakvih cipela hodaju po ledu, pa čak zbog toga nisu ni bolesni. Oni nemaju kuće. Oni spavaju na ledu. Ako bi ti ležao na ledu samo nekoliko minuta, teško bi se razboleo. Ali, pingvinima se zbog toga ništa ne dešava. Zašto?

penguen yavrusu
 

To je zato što ih je Bog stvorio da mogu da žive u takvim hladnim uslovima. Telo pingvina i wihove osobine veoma se razlikuju od naših. Zahvaqujući tome, oni bez ikakvih teškoća mogu da žive u veoma hladnim uslovima.

Bog je telo pingvina prekrio veoma debelim masnim slojem tako da oni ne osećaju hladnoću. Ovaj sloj masnoće štiti pingvine od hladnoće. Suprotno od toga, sloj masnoće koji okružuje naše telo veoma je tanak i to je razlog što često osećamo hladnoću. Zbog toga oblačimo debelu odeću kad dođe hladno vreme.

Pingvini pokazuju veliku brigu prema svojim jajima i mladuncima. Oni izležu svoje mladunce tokom najhladnijeg vremena. I suprotno od drugih životiwa, pingvin koji leži na jajetu nije ženka, već mužjak. Ženka pingvina snese samo jedno jaje i ostavqa ga mužjaku. Ona odlazi često veoma daleko da pronađe hranu za svog mužjaka i bebu. Pošto su oko wih samo sneg i led, ona mora dugo da putuje da bi pronašla hranu.

penguenler

Mužjak pingvina leži na jajetu tačno četiri meseca. Ovaj pingvin čuva svoje jaje između svojih nogu i tokom ta četiri meseca nikada ga ne spušta na zemqu. Ako bi to učinio, jaje bi se smrzlo, a beba uginula za samo nekoliko minuta.

penguen yavruları

When penguins go hunting, they leave their young in this position. The young penguins that keep close together don't become cold.

penguen yavrusu

Mužjak pingvina je toliko pažqiv da se tokom četiri meseca kreće zajedno sa jajetom između svojih nogu. Zbog toga on ne može da lovi i ostaje gladan. Klima je veoma hladna. Kada postane nepodnošqivo hladno, svi mužjaci se skupqaju zajedno, čak i ako brinu o jajetu. Oni se formirajući krug pribijaju jedan uz drugog i tako se međusobno greju. Oni stalno mewaju svoja mesta tako da i oni koji se nalaze izvan kruga takođe mogu da se zagreju.

Upravo kad mladunče treba da izađe iz jajeta, ženka pingvina se vraća iz lova. Ona hrani svoje mladunče hranom koju je uskladištila u svom grlu. Da bi zaštitili mladunče od hladnoće, mužjak i ženka pingvina ga drže između svojih nogu i greju u krznu sa svog stomaka. Kao što vidiš, Bog je ovim prediv-nim stvorewima dao nesvakidašwe i iz-vanredne osobine. Bog ih je tako stvorio da mogu da štite svoje mladunce od hladnoće i da se stalno brinu o wima. I zato što su tako brižqivi, oni mogu da pruže veliku pažwu svojim mladuncima. Ovu osobinu pingvini su oduvek imali. Pingvini koji su nekada, u davna vremena živeli, kao i ovi danas, nisu se nimalo promenili u brizi koju ispoqavaju prema svojim mladuncima.

Kamile Nose Skladišta Vode Na Svojim Leđima

deve
 

Govorili smo kako pingvini žive u naj-hladnijem delu sveta i kako ih je Bog stvorio da mogu da žive u takvim uslovima. Sa druge strane, kamile su životiwe koje su stvorene da žive u najtoplijoj klimi na Zemqi. Qudi obično kamile koriste za transport u pustiwi.

Pustiwe su velika peščana područja, a temperature u tim područjima mogu dostići i preko 50 stepeni Celzijusovih.

Tebi su možda poznate temperature oko 30 stepeni. Čak i na toj temperaturi, odmah se oznojiš i ožedniš kada se igraš napoqu.

Međutim, kamile mogu da pređu puno kilometara na temperaturi od 50 stepeni. One mogu da žive bez vode više dana. To je zato što je Bog stvorio wihovo telo koje je potpuno drugačije od tela ostalih stvorewa. Kamile tokom dugog perioda zadržavaju vodu u sebi koju piju i kasnije utoqavaju svoju žeđ pomoću vode koju nose u sebi.

Hrana je takođe problem u pustiwi, zato što je pustiwa suvo tlo na kome skoro da i nema biqaka. Tamo postoje samo kaktusi i druge bodqikave biqke. Usta i usne kamile su tako čvrste da kada wima zagrize, da može da pregrize čak i đon na cipeli. Zato ona može lako da pojede bodqikavo biqe i zadovoqi svoju glad.

develer

Pored toga, dlaka koja prekriva kožu kamile štiti je od prekomerne toplote. A sada pogledaj wena stopala! Zar ona nisu mnogo široka? Bog je dao kamili široka stopala zato što ona uvek hoda po pustiwskom pesku. Zato što ima tako široka stopala, ona ne propada u pesak. Pored toga, Bog je dao kamili debelu kožu ispod stopala. Zbog toga se površina wenih stopala nikada ne pregreje.

U pustiwi oluje često duvaju. Da li si nekada doživeo jake vetrove, na primer, kada si bio na plaži? Da se nalaziš u pustiwi i da te zahvati oluja, ti ne bi mogao da gledaš jer bi ti pesak upadao u oči. Međutim, kamila ima dva sloja trepavica. Ove trepavice međusobno su isprepletane kao mreža i tako joj čuvaju oči za vreme peščanih oluja.

Bog je stvorio svako biće sa osobinama koje se najboqe uklapaju u wihovu životnu sredinu. Na primer, pingvini ne postoje u pustiwi. Wihove osobine nisu predviđene za pustiwske uslove i oni bi tamo brzo uginuli. U isto vreme, kamile ne bi mogle da prežive u blizini polarnih regiona. Bog je sve stvorio tamo gde im je mesto. Bog je najjači i Wegovo znawe je beskonačno. Zato je Bog sve stvorio bez ikakve mane.

"Have they not looked at the camel—how it was created?" (Surat al Gashiya:17)

sarı salkım kuşu
 

Ptica Kolibri

Kao što možeš da vidiš, ova ptica je toliko mala da može da stoji na olovci. Iako je tako mala, ptica kolibri odjednom prelazi veoma velika rastojawa i tokom tog putovawa ona zamahne svojim krilima oko dva i po miliona puta. Koliko puta odjednom ti možeš da podigneš i spustiš svoje ruke? Ako bi pokušao da ih brzo podigneš i spustiš samo 50 puta, sledećeg dana ruke bi te veoma bolele. Ali, ova mala ptica učini to odjednom dva i po muliona puta i zbog toga ne doživqava nikakve probleme. Bog je ove ptice stvorio sa sposobnošću da obavqaju ovako težak zadatak.

Morski Rak

hermit yengeç
 

Postoji mnoštvo zanimqivih organizama koji žive u moru. Ovi organizmi pokušavaju da se zaštite primewujući zaista neobične metode. Na primer, morski rakovi koriste živu zaštitu da bi se odbranili od oktopoda i drugih neprijateqa. Postoji jedna vrsta biqke koja živi na dnu mora. Morski rak sakupqa te biqke i stavqa ih na vrh svoje qušture. On to čini zbog toga što te biqke imaju bodqe i dodir sa wima veoma je bolan. Na taj način ovi rakovi se štite od svojih napadača. Ne treba zaboraviti da morski rakovi nisu mogli sami da smisle jedan takav savršen sistem zaštite. Bog ih je naučio da sami sebe štite.

Ptica Koja Roni

Booby kuşu

Postoji jedna vrsta ptice koja može dosta duboko da zaroni u vodu. Ona takođe ima plovne kožice na svojim nogama. Bog joj je dao poseban oblik nogu, tako da može da pliva i na površini i u dubini mora. Ova ptica je odličan gwurac. Ona roni u dubinu mora i može dugo da ostane pod vodom, sve dok ne uhvati ribu.

Može Li Riba Da Leti ?

uçan balık

Leteća riba lebdi u vazduhu pomoću svojih kožnih struktura

Leteća riba ne leti kao ptica uz pomoć krila, već lebdi u vazduhu pomoću kožnih struktura koje liče na krila ptice. Ona se kreće brzinom od oko 60 kilometara na sat. Ova mala riba, kada se nalazi izvan vode, širi svoje kožne strukture i podiže rep. Na taj način ona lebdi u vazduhu.

Čapqa

şemsiye kuşu

Čapqa pokazuje ve-liku veštinu u hvatawu ribe. Ona u obliku kišobrana širi svoja krila iznad glave, i tako stvara senku pomoću koje sprečava odbijawe zraka od po-vršine vode. Na taj način čapqa lako može da uoči ribu ispod površine vode. Krila ove ptice formiraju kružnu senku na površini vode i uvek se dogodi da se neka riba zatekne u tom krugu.

deve kuşu

Noj

Noj je ptica koja veoma brzo trči. On može da trči brzinom od preko 70 kilometara na sat.

Noj ima samo dva prsta na svojim nogama, a jedan od tih prstiju je veći od drugog.

Noj je u stvari jedinstven po sposobnosti da trči samo pomoću svog velikog prsta.

deve kuşu

Polarni Medved

Polarni medved može veoma brzo da trči po ledu svojim rav-nim, dlakavim šapama. Polarni medved ima debelo krzno koje ga odlično štiti od hladne polarne klime. Sloj masnoće ispod krzna ovog medveda debeo je 10 centimetara i predstavqa dodatnu zaštitu od hladnoće. Zahvaqujući tome, ovi medvedi mogu da plivaju u ledenoj vodi brzinom od 10 kilometara na sat, prevaqujući tako rastojawa od oko 2.000 kilometara. Bog je stvorio polarne medvede, slično kao i pingvine, da budu otporni u tako hladnim uslovima. On ih je postavio da žive na najhladnijem delu Zemqe - na polovima.

kutup ayısı

Bog je polarnim medvedima dao i veoma dobro čulo mirisa. Wihovo čulo mirisa je tako osetqivo da mogu da osete tuqana koji se nalazi sakriven ispod leda debelog jedan i po metar.

kutup ayısı

Pored toga, imaju naročite dodatne očne kapke nalik na membrane. Ove membrane deluju kao “naočari za sunce” i štite medvede od zaslepqujuće beline snega.

Gepard - Najbrži Trkač

çita

Gepardi su poznati kao najbrže životiwe koje trče na Zemqi. Oni mogu veoma brzo da prevale velika rastojawa. Brzinu svog kretawa od 75 kilometara na sat mogu da postignu za samo nekoliko sekundi. Neki gepardi mogu da pretrče rastojawe veće od 650 metra brzinom od oko 113 kilometara na sat.

çita

Gazela I Wene Zanimqive Metode

Neke životiwe koriste metod ostavqawa mirisa da bi obe-ležile svoju teritoriju. Na primer, gazela koristi tanke i veoma duge grančice i biqke, kao i supstancu koja se izlučuje iz žlezda ispod wenih očiju i mirise slične katranu, da bi označila svoju teritoriju.

ceylan

Jelen, međutim, ima žlezde za lučewe mirisa na krajevima svojih zadwih nogu. Supstanca koja se izlučuje iz tih žlezdi omogućava mu da označi svoju teritoriju. Zečevi označavaju svoju teritoriju pomoću supstance koja se izlučuje iz žlezda koje se nalaze na wihovim bradama.

ceylanlar
gecko

Gušter i Wegova Stopala

Postoji jedna vrsta guštera koja živi u veoma toplim krajevima. Wegova najzanimqivija osobina je sposobnost da se sa lakoćom kreće po potpuno ravnim površinama. Ovi gušteri mogu da se pewu čak i po staklu zahvaqujući usisnim organima na vrhovima wihovih prstiju. Pored toga, oni imaju nokte na svojim prstima. Kada doću na neravne površine, izbacuju te nokte kao mačka i tako nastavqaju svoje kretawe.

gecko ayağı

Gušter Koji Trči Po Vodi

Šta bi pomislio kada bi video guštera kako trči po vodi? Možda bi rekao: “Verovatno sawam.” Ali to nije san, to je stvarnost! Postoji jedan gušter koji može da trči po vodi i to veoma brzo. Na krajevima wegovih nogu postoje zalisci koji mu omogućavaju da se održava na vodi.

Basilisk

Ovi zalisci se uvlače, kada se gušter kreće po kopnu. Ako se pojavi neka opasnost, on brzo dolazi do vode i počiwe da trči. U tom trenutku, otvaraju se zalisci na krajevima wegovih stopala i tako obezbeđuju širinu stopala potrebnu za hodawe po vodi.

ördek

Patka

Patke mogu da lete brzinom većom od 50 kilometara na sat. Pored toga, one mogu naglo da promene smer svog leta da bi se zaštitile od napadača.

Kada treba da zagwure u vodu, one to čine tako brzo da je lovcima izuzetno teško da ih ulove.

ördek

Slon i Wegova Surla

Slon pokreće svoju surlu pomoću 50.000 mišića. Kada je potrebno, ovi mišići mogu da iskažu toliku snagu tako da slon može da podigne i najteže terete. U isto vreme, ova surla može da obavqa vrlo specifične zadatke kao što je sakupqawe semewa biqaka i wihovo otvarawe u ustima. Slon može da koristi surlu i za druge praktične poduhvate. Ona može da mu posluži kao dugačak štap, kao truba ili kao sirena. Surla može da ponese 4 litra vode za piće, a može i da dejstvuje kao tuš prilikom kupawa.

filler

Možda si sada prvi put čuo za ove naročite osobine životiwa koje smo ovde spomenuli. Sve one su vrlo za-nimqive, zar ne? To su samo neke od velikog broja interesantnih životiwa. Postoje hiqade životiwa na Zemqi kao što su ove, koje možda nikada nisi ni video, niti čuo za wih.

Da li su sve ove životiwe slučajno mogle da dobiju spomenute zanimqive osobine? Naravno da ne! Bog ih je stvorio sa svim tim naročitim osobinama i svojstvima.

 

5 / total 19
Knjigu “Deco Darvin Nije Znao Istinu” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top