< <
2 / total: 8

Prvo Poglavqe: Kratka Istorija Darvinizma

Pre nego što se okrenemo bolu i katastrofama koje je darvinizam doneo svetu, pogledajmo ukratko wegovu istoriju. Mnogi qudi veruju da je teorija evolucije, koju je prvi izneo CCarls Darvin, teorija zasnovana na čvrstim naučnim čiwenicama, opažawima i eksperimentu. A u stvari začetnik teorije evolucije nije Darvin niti je izvor teorije naučni dokaz.

U jednom periodu u Mesopotamiji, kada su idolopokloničke religije imale prevlast, sujeverje i mitovi o korenu života i svemira su obilovali: jedan od wih je bilo verovawe u "evoluciju". Po epu Enuma-Eliš, koji potiče iz vremena Sumera, postojao je potop i iz wega su se bogovi zvani Lahmu i Lahamu iznenada pojavili. Po praznoverju, ovi idoli su prvo stvorili sami sebe i zatim su, pošto su postali univerzalni, stvorili drugu materiju i živa stvorewa. Drugim rečima, po Sumarskom mitu, život je iznenada nastao iz neživog vodenog haosa, evoluirao i razvio se.

Možemo da vidimo da ovo verovawe pokazuje sličnost sa tvrdwom teorije evolucije da su se "živa bića razvila i evoluirala od nežive materije". Iz ovoga možemo da vidimo da ideja evolucije ne pripada Darvinu, već prvenstveno sumerskim idolopoklonicima.

Kasnije, mit evolucije je pronašao više prostora za život u drugoj idolopokloničkoj civilizaciji, drevnoj Grčkoj. Drevno grčki materijalistički filozofi su smatrali da je materija jedina stvar koja je postojala. Oni su se okrenuli mitu evolucije, kao nasleđu Sumera, da bi objasnili kako su živa bića nastala. Na ovaj način, materijalistička filozofija i mit evolucije su se spojili u drevnoj Grčkoj. Odatle je prenešen na rimsku kulturu.

Ova dva koncepta, od kojih je svaki mit koji pripada idolopokloničkim kulturama, su se pojavila u savremenom svetu u XVIII veku. Nekim evropskim misliocima koji su proučavali drevne grčke izvore se svideo materijalizam. Zajednička karakteristika ovih mislioca je bila da su bili protivnici religije.

Uydurma Evrim Haberleri

Slika predstavqa sumerskog vodenog boga. Kao i Sumeri, darvinisti veruju da se život pojavio sasvim slučajno iz vode. Drugim rečima, oni vide vodu kao boga koji je stvorio život.

Ova dva koncepta, od kojih je svaki mit koji pripada idolopokloničkim kulturama, su se pojavila u savremenom svetu u XVIII veku. Nekim evropskim misliocima koji su proučavali drevne grčke izvore se svideo materijalizam. Zajednička karakteristika ovih mislioca je bila da su bili protivnici religije.

U ovoj sredini prva osoba koja je podrobno iznela teoriju evolucije je bio francuski biolog Žan Baptist Lamark (Jean Baptiste Lamarck). U svojoj teoriji, za koju će se kasnije shvatiti da je pogrešna, Lamark je predložio da su sva živa bića evoluirala jedna od drugih malim promenama tokom svojih života. Jedna osoba koja je ponovila Lamarkove tvrdwe, na malo drugačiji način, je bio CCarls Darvin.

Darvin je izneo tu teoriju u svojoj kwizi 'Postanak vrsta' (The Origin of Species), koja je objavqena u Engleskoj 1859. U toj kwizi, mit evolucije koji je potekao od drevnih Sumera, je iznet podrobno. Tvrdio je da su sve vrste živih stvorewa nastale od jednog pretka, koji je rođen slučajno u vodi, i da su postali različiti jedni od drugih uz pomoć malih promena koje su nastajale slučajnošću.

Ova Darvinova tvrdwa nije dobila veliko opšte prihvatawe od naučnika svog vremena. Fosilni stručwaci su naročito bili svesni da Darvinova tvrdwa nije bila ništa drugo nego produkt mašte. Ali uprkos ovome Darvinova tvrdwa je počela da dobija veću podršku iz različitih krugova kako je vreme prolazilo. Zato što su Darvin i wegova teorija obezbedili nedostajuću osnovu za sile koje su vladale u XIX veku.

Uydurma Evrim Haberleri

Kao i idolopoklonička društva, darvinisti veruju da je život nastao sasvim slučajno u vodi kao rezultat prirodnih efekata. Po ovoj besmislenoj tvrdwi, nesveni atomi u "primitivnoj supi" sa slike su se spojili i odlučili da formiraju živa stvorewa.

Razlog Za Prihvatawe Darvinizma Je Ideološki

Uydurma Evrim Haberleri

U poređewu sa današwim, mikroskopi dostupni u XIX veku su bili prilično primitivni i, kao na slici, mogli su da prikažu ćelije samo kao mrqe.

U periodu kada je Darvin objavio svoju kwigu 'Postanak vrsta' i izneo svoju teoriju evolucije, nauka je bila veoma primitivna. Na primer, ćelija, za koju se danas zna da poseduje najsloćeniji sistem, je bila vidqiva jedino kao mrqa kroz proste mikroskope koji su bili u upotrebi u to vreme. Iz tog razloga Darvin nije video nikakav problem u tvrđewu da je život nastao slučajem od neživih materija.

Na isti način, nepotpunost fosilnog zapisa u to vreme je učinila mogućim da se tvrdi da su živa stvorewa nastala jedna od drugih malim promenama. Danas je sigurno da fosilni zapis, kako smo malopre objasnili, ne pruža nikakve čiwenice kao podršku Darvinovoj tvrdwi da su živa stvorewa nastala razvojem jedna od drugih. Do skora, evolucionisti su pokušavali da prevaziđu dilemu sa kojom su bili suočeni govoreći, "biće pronađeno u budućnosti". Ali su sada u poziciji da ne mogu da se sakriju iza tog objašwewa. (Za detaqnu informaciju vidi poglavqe "Zabluda evolucije")

Bez obzira na sve, nije bilo promene u vezanosti darvinista za teoriju evolucije. Pristalice Darvina su došli do naših dana predajući svoju vernost Darvinu jedan drugome kao nasleđe posledwih 150 godina.

U redu, koji je razlog da je darvinizam, uprkos čiwenici da je wegova naučna neispravnost sada očigledna, privlačan izvesnim krugovima, i koji je razlog za jaku propagandu koja se čini u vezi wega?

Uydurma Evrim Haberleri

Carls Darvin

Najodređenija odlika Darvinove teorije je weno negirawe postojawa Tvorca. Po teorije evolucije, život je formirao sam sebe, slučajem, iz prirodne supstance. Ova Darvinova tvrdwa je obezbedila lažnu potporu svim ateističkim filozofijama, počiwući sa materijalističkom filozofijom. Zato što je do XIX veka većina naučnika gledala na nauku kao na metod za saznawe i otkrivawe onoga što je Bog stvorio. Pošto je to verovawe bilo rašireno, ateisti i materijalistički filozofi nisu mogli da nađu pogodno tlo na kome bi se razvili. Ali negirawem postojawa Tvorca i formirawem varqive potpore za ateiste i materijaliste, teorija evolucije je bila čudesna prilika za wih. Iz tog razloga oni su se poistovetili sa darvinizmom i primenili teoriju na sopstvene ideologije.

Pored darvinističkog negirawa postojawa Boga, druga tvrdwa se pojavila kao potpora materijalističkim ideologijama XIX veka:

"Razvoj živih stvorewa je povezan sa borbom za život u prirodi. Ova borba pripada najjačima. Slabi su osuđeni na propast i izumirawe".

Saradwa darvinizma sa ideologijama koje su donele bol i propast svetu je do sada očigledno otkrivena.

Socijaldarvinizam: Primena Zakona Xungle Na Qudsko Ponašawe

Jedna od najvažnijih tvrdwi teorije evolucije je weno zasnivawe razvoja živih stvorewa na "borbi za opstanak" u prirodi. Po Darvinu, u prirodi postoji nemilosrdna borba za opstanak, večiti sukob. Jaki uvek nadvladavaju slabe i to čini razvoj mogućim. Podnaslov kwige 'Postanak vrsta' sumira to gledište. "'Postanak vrsta prirodnim odabirawem ili očuvawe povlašćenih rasa u borbi za život"'.

Izvor Darvinovog nadahnuća po ovom pitawu je bila kwiga engleskog ekonomiste Tomasa Maltusa (Thomas Malthus) 'Esej o principu populacije' (An Essay on the Principle of Population). Ova kwiga je ukazivala da je prilično mračna budućnost očekivala čovečanstvo. Maltus je proračunao da bi se ostavqena sama sebi, qudska populacija povećala ogromnom brzinom. Broj bi se duplirao svakih 25 godina. Međutim, zalihe hrane se nikako ne bi povećavale istom stopom. Na taj način, čovečanstvo je suočeno sa neprestanom opasnošću od gladi. Sile koje drže populaciju pod kontrolom su bile katastrofe, kao što je rat, glad i bolest. Ukratko, da bi neki qudi živeli, bilo je neophodno da drugi umru. Opstanak je značio "neprestani rat".

Darvin izjavquje da je Maltusova kwiga bila ta koja ga je navela da misli o borbi za opstanak:

Oktobra 1838, to jest, petnaest meseci pošto sam počeo sa svojim sistemskim istraživawem, iz razonode sam pročitao Maltusovu kwigu o populaciji, i pošto sam bio dobro pripremqen da opazim borbu za opstanak koja se svuda odvija zahvaqujući dugom neprestanom posmatrawu navika životiwa i biqaka, odjednom mi je sinulo da bi pod tim okolnostima povoqne varijacije težile da budu sačuvane a nepovoqne da budu uništene. Rezultat toga bi bio formirawe nove vrste. Tu sam najzad dobio teoriju po kojoj mogu da radim. (2)

U XIX veku Maltusove ideje su bile usvojene od strane široke javnosti. Evropski intelektualci iz više klase su naročito podržavali Maltusove ideje. Značaj koji je Evropa XIX veka dala Maltusovim idejama o populaciji je predstavqen u članku 'Naučna osnova nacističkog programa o "pročišćewu rase"' (The Scientific Background of the Nazi "Race Purification" Programme):

U prvoj polovini XIX veka, širom Evrope, članovi vladajućih klasa su se skupili da bi raspravqali o novootkrivenom "populacionom problemu" i da bi pronašli načine da ostvare Maltusov nalog, da povećaju stopu smrtnosti siromašnih: "Umesto preporučivawa čistoće siromašnima, trebali bi da ohrabrujemo suprotne navike. U našim gradovima trebali bi da pravimo uže ulice, gomilamo više qudi u kućama, i da pripremimo povratak kugi. U provinciji bi trebali da gradimo naša sela blizu stajaćih voda i da naročito ohrabrujemo naseqavawe u svim močvarnim i nezdravim situacijama", i tako daqe. (3)

Uydurma Evrim Haberleri

Tomas Maltus, koji je uticao na Darvina i predložio da su rat i oskudica uravnotežavali brzi rast svetske populacije.

Kao rezultat te surove politike,jaki bi porazili slabe u borbi za opstanak, i na taj način brz porast populacije bi bio uravnotežen. U Engleskoj u XIX veku taj program "Slomi siromašne" je stvarno i bio primewen. Osnovan je industrijski sistem u kome su deca od 8 ili 9 godina bila terana da rade 16 sati na dan u rudnicima ugqa i gde su hiqade qudi umirali od loših uslova. Teorijska "borba za opstanak" koju je Maltusova teorija smatrala za neophodnu, je osudila milione siromašnih qudi u Engleskoj na život pun patwe.

Darvin pod uticajem Maltusa, je primenio to gledište na celu prirodu i predložio da će ovaj rat koji je stvarno postojao, dobiti najjači i najsposobniji. Ta Darvinova tvrdwa je ukqučivala sve biqke, životiwe i qudska bića. Takođe je naglasio da je borba za opstanak bila stalan i nepromenqiv zakon prirode. Negirajući stvarawe on je pozivao qude da napuste svoja religijska uverewa i na taj način ciqajući na sve etičke principe koji bi mogli da budu prepreka surovosti te "borbe za opstanak".

Iz tog razloga Darvinova teorija je pronašla podršku establišmenta, od samog početka od kada se pojavila, prvo u Engleskoj a kasnije i u celom svetu. Imperijalisti, kapitalisti i drugi materijalisti koji su pozdravili tu teoriju, koja je obezbedila naučno opravdawe za politički i socijalni sistem koji su oni osnovali, nisu odlagali da je prihvate. Vrlo brzo teorija evolucije je postala jedini kriterijum u svakoj oblasti od interesa za qudska društva, od sociologije do istorije, od psihologije do politike. U svakoj oblasti je osnovna ideja bila slogan "borba za opstanak" i "opstanak najsposobnijih", i političke stranke, nacije, administracije, komercijalne firme i pojedinci su počeli da žive u toplini tih slogana. Pošto su se vladajuće ideologije u društvu poistovetile sa darvinizmom, darvinistička propaganda je počela da se vrši u svakoj oblasti, od obrazovawa do umetnosti, od politike do istorije. Pokušano je da se uspostave veze između svakog predmeta i darvinizma i da se baci svetlo na wih sa darvinističke tačke gledišta. Kao rezultat toga, čak i ako qudi nisu znali za Darvinizam, modeli društava koja su živela živote kakvi su predviđeni darvinizmom su počeli da se formiraju.

Yaratılış Atlası

Sam Darvin je preporučio da se wegova gledišta zasnovana na evoluciji primene na etičko shvatawe i društvene nauke. Darvin je rekao sledeće H. Tielu (H. Thiel) u pismu iz 1869. godine:

Brzo ćete poverovati koliko sam zainteresovan u opažawu da primewujete na moralna i socijalna pitawa gledišta koja se mogu usporediti sa onima koja sam koristio u pogledu promene vrste;. Nisam ranije uvideo da moja gledišta mogu biti proširena na tako različita i veoma važna pitawa. (4)

Uydurma Evrim Haberleri

Sa darvinizmom laž da su sukob i borba u qudskoj prirodi je bila prihvaćena. Kao tužan rezultat toga, u mnogim mestima u svetu ratovi, ubijawa i varvarstvo su bili umotani u takozvani naučni ogrtač, i XX vek je postao vek patwe i nemilosrdnosti.

 

Uydurma Evrim Haberleri

BOLNI REZULTAT

Po socijaldarvinizmu, slabiji, siromašniji, bolesni i zaostali moraju da budu eliminisani i ukloweni bez milosti. Ti qudi veruju da je to neophodno zbog evolucije čovečanstva. Jedan od razloga zašto XX vek nije pronašao odgovor na pozive za pomoć miliona qudi, od Bosne do Etiopije je bila ideologija koja je surovo nametnuta društvima.

Sa borbom u prirodi je takođe prihvatano da je ona i u qudskoj prirodi i sukobi u ime rasizma, fašizma, komunizma i imperijalizma, i pokušaji jakih qudi da slome qude koje su videli kao slabije su postali odenuti u naučnu fasadu. Sada je bilo nemoguće prekoriti ili sprečiti one koji su izvršavali varvarske masakre, tretirali qudska bića kao životiwe, okretali qude jedne protiv drugih, koji su prezirali druge zbog wihove rase, koji su zatvarali male radwe u ime takmičewa i koji su odbijali da pruće ruku pomoći siromašnima. Zato što su to radili u skladu sa "naučnim" prirodnim zakonom.

 

Ovaj novi naučni pogled je postao poznat kao ";socijaldarvinizam;".

Jedan od najistaknutijih evolucionih naučnika našeg vremena, američki paleontolog Stefan Xej Guld (Stephen Jay Gould) prihvata istinu pišući da su posle objavqivawa 'Postanka vrsta' 1859. godine, "naredni argumenti za ropstvo, kolonijalizam, rasne razlike, klasne borbe i uloge polova bili iznošeni prvenstveno pod zastavom nauke". (5)

Jedna stvar zahteva pažqivo razmatrawe. Svi periodi qudske istorije su videli ratove, užase, surovost, rasizam i sukob. Ali je svo vreme bila prisutna božanska religija koja je učila qude da je to što oni rade bilo pogrešno i pozivala ih na mir, pravdu i smirenost. Pošto su qudi poznavali tu božansku religiju, bar su imali meru razumevawa da je to što su radili bilo pogrešno kada su činili nasiqe. Ali od XIX veka, darvinizam je pokazao da je borba za profit i nepravda imala elemenat naučnog opravdawa, i rekao je da je sve to bilo deo qudske prirode, da qudi poseduju divqe i agresivne sklonosti koje su mu ostale od predaka, i da na isti način na koji je najjača i najagresivnija životiwa preživqavala, isti zakoni se primewuju na qudska bića. Pod uticajem ovog mišqewa, ratovi, patwe i masakri su počeli da zahvataju veliki deo sveta. Darvinizam je podržavao i ohrabrivao sve te pokrete koji su doneli bol, krv i ugwetavawe svetu, pokazao im je da su razumni i opravdani i dao pozadinu za sve wihove praktične primene. Kao rezultat te takozvane naučne pozadine sve te opasne ideologije su postajale sve snažnije i utisnule su ime "vek patwe" XX veku.

U svojoj kwizi 'Darvin, Marks, Vagner' (Darwin, Marx, Wagner) profesor istorije Žak Barzun (Jacques Barzun) procewuje naučne, društvene i kulturne uzroke strašnog moralnog sloma savremenog sveta. Ovi komentari iz Barzunove kwige su upečatqivi sa tačke gledišta uticaja darvinizma na svet:

...U svakoj evropskoj zemqi između 1870. i 1914. postojala je ratna partija koja je zahtevala naoružawe, individualistička partija koja je zahtevala surovo takmičewe, imperijalistička partija koja je zahtevala slobodno delovawe nad zaostalim qudima, socijalistička partija koja je zahtevala pobedu moći i rasistička partija koja je zahtevala unutrašwa čišćewa stranaca - sve one, kada pozivi na pohlepu i slavu nisu uspeli, ili čak i pre toga, su se pozvale na Spensera (Spencer) i Darvina, koji su praktično bili oličewe nauke... Trka je bila biološka, bila je sociološka, bila je darvinistička. (6)

darwin

The author of "Darwin, Marx, Wagner," professor of history Jacques Barzun.

U XIX veku kada je Darvin izneo svoju tvrdwu da živa bića nisu stvorena, da su se pojavila slučajno i da su qudska bića imala zajedničkog pretka sa životiwama i da su se pojavila kao najrazvijeniji organizmi kao rezultat slučajnosti, moćda većina qudi nije mogla da zamisli kakvi će rezultati te tvrdwe biti. Ali u XX veku konačan rezultat ove tvrdwe je proživqen u užasnim iskustvima. Oni koji su videli živa bića kao razvijene životiwe, nisu oklevali da krenu sa gažewem slabih, sa pronalažewem načina da se reše bolesnih i slabih i sa izvršavawem masakra da bi se rešili rasa koje su videli kao drugačije i niže. Zato što im je wihova teorija sa maskom nauke rekla da je to bio "zakon prirode".

Propasti koje je darvinizam doneo svetu su počele na taj način, i brzo se proširile na ceo svet. Dok je u XIX veku, dok materijalizam i ateizam nisu ojačali uz podršku koju su primili od darvinizma, većina qudi verovala da je Bog stvorio sva živa bića i da su qudska bića, za razliku od drugih živih stvorewa, posedovala dušu koju je stvorio Bog. bez obzira na rasu ili qude, sva qudska bića su bila viđena kao sluge stvorene od strane Boga. Međutim, iz nedostatka religije koji je doneo i ojačao darvinizam, su proizašle društvene grupe sa takmičarskim i surovim gledištem na svet, koje nisu davale nikakav značaj moralu, i koje su videle qudska bića kao veoma razvijene životiwe. Qudi koji su negirali da imaju bilo kakvu odgovornost Bogu su prouzrokovali nastanak kulture u kojoj je svaki tip sebičnosti bio opravdan. Iz te kulture su rođeni mnogi "izmi", i svaki od wih je postao propast za čovečanstvo.

Na sledećim stranama ćemo istražiti ideologije koje su u pitawu kojima je darvinizam dao opravdawe, blizak odnos između tih ideologija i darvinizma i koliko je ta saradwa koštala svet.

 

Literatura

2- Anton Pannekoek, Marxism and Darwinism, Translated by Nathan Weiser, Chicago, Charles H. Kerr &Company, 1912, http://csf.colorado.edu/psn/marx/Other/Pannekoek/Archive/1912-Darwin/

3- Theodore D. Hall, The Scientific Background of the Nazi "Race Purification” Program, http://www.trufax.org/avoid/nazi.html

4- Francis Darwin, The Life and Letters of Charles Darwin, D. Appleton and Co., 1896, vol. 2, p.294

5-Stephen Jay Gould, The Mismeasure of Man, W.W. Norton and Company, New York, 1981, p. 72

6- Jacques Barzun, Darwin, Marx, Wagner, Garden City, N.Y.: Doubleday, 1958, pp.94-95, cited in Henry M. Morris, The Long war Against God, Baker Book House, 1989, p. 70

2 / total 8
Knjigu “Strahote Koje je Darvinizam Doneo Čovečanstvu” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top