< <
12 / total: 16

Part 2: Čovek 2/3 Mehanizmi u Našem Telu

Čovek predstavlja jedno od živih bića u prirodi sa najsavršenijim, najsloženijim i najneverovatnijim sistemima, stvorenih u pravilnom odnosu od strane samog Tvorca.

Ljudsko telo je sastavljeno od mekog tkiva i kostiju, koje otprilike teži 60-70 kilograma. Kao što je dobro poznato, meso je jedno od najkrhkijih materijala u prirodi. Kada se ostavi na otvorenom, ono se raspada za nekoliko sati, postaje prepuno larvi za nekoliko dana i počinje nepodnošljivo da zaudara. Ova nejaka supstanca sačinjava veliki deo čovekovog tela. Međutim, ona se održava bez kvarenja i bez raspadanja, tokom otprilike 70-80 godina, zahvaljujući cirkulaciji krvi koja je hrani, i koži koja je spolja štiti od bakterija.

Sa druge strane, mogućnosti čovekovog tela su zaista impresivne. Svako od pet čula predstavlja čudo. Čovek se upoznaje sa spoljnim svetom kroz ta čula i vodi svoj život u miru zahvaljujući sveobuhvatnosti tih čula. Detalji sa kojima se susrećemo kada istražujemo čula vida, mirisa, dodira, sluha i ukusa, i njihov savršeni dizajn, predstavljaju dokaze koji potvrđuju postojanje Tvorca.

Čudesne strukture ljudskog tela nisu ograničene samo na ovih pet čula. Svaki od organa koji nam omogućava i olakšava život predstavlja odvojeno čudo. Svi oni funkcionišu samo da bi zadovoljili naše potrebe. Pokušajmo da zamislimo kako bi nam težak život bio da smo bili stvoreni bez ruku. Šta bi se desilo kada ne bismo imali noge, ili kada bi naša tela bila prekrivena bodljama, krljuštima ili čvrstim spoljnim slojem umesto kože?

Štaviše, postojanje složenih sistema u ljudskom telu, kao što su disanje, hranjenje, mehanizmi za razmnožavanje i zaštitu, kao i lepota ljudskog tela, predstavljaju čuda svako za sebe.

Kao što možemo videti, postoji mnoštvo osetljivih ravnoteža u ljudskom telu. Savršen odnos svakog od ovih nezavisnih sistema sa drugim sistemima u telu omogućavaju čoveku da izvršava svoje životne funkcije bez problema.

Štaviše, on sve to čini bez ulaganja bilo kakvih dodatnih napora ili suočavanja sa bilo kakvim teškoćama. Tokom većeg dela vremena, čovek nije čak ni svestan da se sve događa. Čovek nije svestan mnogih stvari: trenutka kada počinje i kada se završava varenje u njegovom stomaku, otkucaji njegovog srca, prenošenje potpuno adekvatnih sastojaka na prava mesta od strane krvi, kao i njegovo posmatranje i slušanje.

U čovekovom telu je uspostavljen besprekoran sistem tako da telo funkcioniše besprekorno. Ono je delo Tvorca, Koji reguliše sve što postoji na nebu i na zemlji. Tvorac je stvorio sve što postoji, svaki detalj i svako živo biće u univerzumu. Dizajn sa kojim se suočavamo kada detaljnije istražujemo ljudsko telo predstavlja dokaz jedinstvenog i besprekornog dela Božjeg stvaranja.

Neki od miliona fino podešenih ravnotežnih sistema jesu:

Pet čula koja su uspostavljena i koja su u potpunosti u skladu sa čovekovim potrebama. Na primer, uho može osetiti samo one zvučne vibracije koje se nalaze unutar određenih granica. Na prvi pogled, moć slušanja u okviru širokog opsega može izgledati veoma korisna, pa ipak su ove čulne granice - zvane "zvučni prag" - regulisane sa određenom svrhom. Kada bismo imali previše osetljivo čulo sluha, svakog momenta slušali bismo buku, počev od otkucaja našega srca do šuškanja mikroskopskih buba na podu. U tom slučaju, život bi nam bio veoma iritirajuć.

Ista "poremećena ravnoteža" desila bi se i po pitanju čula dodira. Nervi osetljivi na dodir, koje se nalaze ispod ljudske kože, napravljeni su tako da budu osetljivi na najbolji mogući način i rasprostranjeni su po celom telu. Nervi su više zgusnuti uglavnom na prstima, usnama i seksualnim organima. Tako na primer, "manje važni" regioni našeg tela, kao što su leđa, imaju manje nerava. To čoveku daje velike mogućnosti. Zamislimo kada bi slučaj bio suprotan: da naši prsti budu manje osetljivi, a da je većina nerava grupisana na leđima. Bez sumnje, to bi bilo veoma iritirajuće, jer tada ne bismo bili u stanju da efikasno koristimo naše prste, a na našim leđima bismo osećali i najmanje promene - na primer, nabore na našoj košulji.

Razvoj organa jeste jedan primer te "precizne ravnoteže". Na primer, razmislimo o kosi i trepavicama. Mada oboje u principu predstavljaju "dlake", one ne rastu jednako tokom istog perioda. Zamislimo da trepavice rastu brže od naše kose. One bi nam smetale da gledamo i ulazile bi u naše oči, oštećujući tako jedan od najvitalnijih organa. Trepavice imaju određenu dužinu koja ostaje konstantna. Ali u slučaju nezgode, kao što je paljenje ili neki drugi nesrećni slučaj, one brzo izrastu i dostignu svoju "idealnu" dužinu, i ponovo stanu sa rastom.

Čak je i oblik trepavica veoma važan. Pošto su malo savijene na gore, one ne remete vid i daju oku lep izgled. Kada trepavice rastu, one su prekrivene neobičnim uljnim izlučenjem od strane posebnih žlezda smeštenih na rubu očnih kapaka. To je razlog zašto naše trepavice nisu neravne i imaju pravilan oblik, nalik tankoj četkici. Slična takva "savršena podešavanja" postoje u svakoj tački našega tela.

Proces stvaranja je naročito uočljiv kod novorođenih beba, kao i kod dece u pubertetu. Na primer, kosti lobanje novorođene bebe su meke i mogu se, do određene mere, kretati jedna preko druge. Ova fleksibilnost omogućava da beba izađe iz majčine utrobe bez ikakvih povreda. Ako bi kosti njene lobanje bile nesavitljive, one bi pukle prilikom rađanja i izazvale ozbiljna oštećenja u mozgu bebe.

Sa istom besprekornošću, svi ostali organi ljudskog tela razvijaju se u harmoniji jedni sa drugim tokom procesa razvića. Na primer, tokom razvoja glave, lobanja koja opkoljava mozak raste zajedno sa njim. Lobanja koja bi se razvijala malo sporije nego mozak izazvala bi njegovo stiskanje i uzrokovala smrt za kratko vreme.

Slične pojave ravnoteže uočljive su i kod drugih organa, kao što su srce, pluća i grudni koš, oko i očna duplja.

Iz tog razloga, korisno je proučiti neverovatne strukture našeg tela da bi još bolje upoznali umetnost i silu stvaranja. Svaki deo našeg tela, kao i strukture koje su mnogo savršenije nego najnaprednija fabrika koja je opremljena sa najnovijom tehnologijom, ukazuje na besprekorno stvaranje od strane Tvorca i potvrđuje Njegov suverenitet nad našim celim telom.

Ako samo na kratko analiziramo sisteme i organe u ljudskom telu, odmah ćemo se susresti sa dokazima besprekornog i uravnoteženog stvaranja.

Varenje

Sindirim sistemi

1. salivary glands
2. Mouth cavity
3. Salivary glands
4. oesophagus

5. liver
6. stomach
7. gall-bladder
8. pancreas

9. large intestine
10. small intestine
11. rectum
12. anus

U sistemu za varenje, usta, pljuvačka, želudac, pankreas, jetra i creva funkcionišu u harmoniji. Ako jedan ili više tih uzajamno povezanih organa ne bi funkcionisao kako treba, ceo sistem bi bio zaustavljen.

Pljuvačka koja počinje da se luči na početku procesa varenja, vlaži hranu tako da se ona može lako žvakati od strane zuba i kretati sa lakoćom na dole niz jednjak. Pljuvačka takođe predstavlja specijalnu supstancu za pretvaranje skroba u šećer, zahvaljujući svojim hemijskim osobinama. Zamislite samo šta bi se desilo kada se pljuvačka ne bi lučila u ustima. Mi ne bismo bili u stanju da bilo šta progutamo, pa čak ni da govorimo zbog naših suvih usta. Ne bismo mogli da jedemo ništa tvrdo, već bismo jeli samo ono što je tečno ili nešto nalik tome.

Takođe postoji izuzetna ravnoteža u želudačnom sistemu. U želudcu, hrana se vari pomoću hlorovodonične kiseline kiseline koja se tu luči. Ova kiselina je tako jaka da bi mogla da razloži zidove želudca kada hrana uđe u njega. Ipak, stvoren je jedan rastvor za čoveka: supstanca zvana sluz, koja se luči tokom varenja, oblaže zidove želudca obezbeđujući izvanrednu zaštitu protiv razlagajućeg efekta ove kiseline. Na taj način, želudac je zaštićen da ne bi uništio sam sebe. Samo jedna greška u sastavu sluzi mogla bi uništiti njegovu zaštitnu funkciju. Očigledno je da postoji savršen sklad između kiseline koja se koristi za varenje i sluzi koja se izlučuje za zaštitu želudca od nje.

Kada je želudac prazan, ovo izlučenje koje razgrađuje proteine ne proizvodi se u stomaku. U stvari, ono postoji u formi bezopasne supstance bez ikakvih razgrađujućih svojstava. Ubrzo nakon što hrana bogata proteinima uđe u želudac, hlorovodonična kiselina se luči u želudcu i razlaže ovu neutralnu supstancu u proteine. Tako, kada je želudac prazan, ova kiselina ne oštećuje želudac koji je takođe sačinjen od proteina.

Važno je zapaziti da teorija evolucije nikada ne može objasniti postojanje tako složenog sistema, pošto ona zastupa ideju da su sve složene strukture oko nas postepeno evoluirale od primitivnih organizama, akumuliranjem malih strukturnih poboljšanja. Međutim, očigledno je da sistem u želudcu nije mogao evoluirati postepeno, korak po korak. Odsustvo čak i jednog faktora značilo bi kraj tog organizma.

Tečnost u želudcu ima sposobnost da razloži proteine nakon serije hemijskih reakcija. Zamislimo jedan organizam u procesu evolucije, sa želudcom kod koga ovakva hemijska transformacija nija moguća. Ako tečnost u želudcu jednog organizma nije stekla osobinu razlaganja proteina, taj organizam ne bi bio u stanju da vari hranu i ubrzo bi uginuo sa grudvom nesvarene hrane u sebi.

İnce bağırsak

1. Villus (pump)
2. vein

3. vein
4. lymphoid channel

Pumpa smeštena u tankom crevu upija potrebne materijale od svarene hrane. Postoji 200 miliona takvih pumpi na jednom kvadratnom milimetru tankog crvea i svaka od njih neprestano funkcioniše i tako održava naš život. Na slici se vide specijalni kanali (krvne žile, kapilari i limfni kanali) koji se nalaze u pumpama i preko kojih se upijaju hranljivi sastojci.

Posmatrajmo ovaj predmet iz druge tačke gledišta. Ćelije želudca proizvode kiselinu. I ove, i druge ćeliju u bilo kom drugom delu našeg tela (na primer, ćelije oka) jesu ćelije bliznakinje koje su nastale deljenjem iste prvobitne ćelije u utrobi majke. Štaviše, obe ove ćelije imaju istu genetičku informaciju. To znači da baza podataka kod obeju ovih ćelija uključuje genetsku informaciju o proteinima koji su potrebni za oko i za kiselinu koja se koristi u želudcu. Ipak, potčinjavajući se poretku koji dolazi iz nepoznatog izvora, od više miliona drugih delova informacija ćelije oka upravo koriste informacije koje pripadaju oku, a ćelije želudca koriste informacije koje pripadaju želudcu. Šta bi se desilo kada bi ćelije oka, koje proizvode proteine neophodne oku (iz razloga koji nama nije poznat), počele da proizvode kiselinu koja se koristi u želudcu - o kojoj imaju potrebnu informaciju? Ako bi se desilo nešto nalik tome, osoba bi se istopila i svarila svoje vlastito oko.

A sada, nastavimo za istraživanjem neverovatno uređenih ravnotežnih sistema unutar našeg tela:

Ostatak procesa varenja takođe je dobro isplaniran. Korisni deo hrane, koji će biti svaren, upija se od strane obloge tankog creva i raznosi preko krvi. Obloga tankog creva prekrivena je bočnim naborima koji izgledaju kao naborano platno. Na svakom naboru nalaze se manji nabori zvani "vilusi". Ti nabori veoma povećavaju površinu za upijanje ovog creva. Na gornjoj površini ćelija iznad vilusa nalaze se mikroskopski produžeci zvani "mikrovilusi", Ovi produžeci upijaju hranu i funkcionišu kao pumpe. Unutrašnji deo ovih pumpi povezan je sa krvnim sistemom preko prenosnog sistema koji je predstavljen raznovrsnim prenosnim kanalima. To je način kako hrana koja se upije dospeva u sve delove tela preko krvnog sistema. Svaki vilus ima približno 3.000 mikrovilusa. Površina od 1 mm2 obloge tankog creva prekrivena je sa otprilike 200 miliona mikrovilusa. Na površini od 1 mm2 radi 200 miliona pumpi, bez kvarova ili umaranja, da bi se održao ljudski život. Tako mnogo pumpi, koje bi u normalnim situacijama prekrivale veliko područje, stisnuto je na veoma ograničeni prostor. Ovaj sistem održava naše živote obezbeđujući da naše telo maksimalno iskoristi hranu koju u njega unosimo.

Disanje

Disanje je zasnovano na veoma osetljivim ravnotežnim sistemima. Hladan ili zagađen vazduh kojeg udišemo može negativno uticati na naše zdravlje. Iz tog razloga, vazduh se mora zagrejati i prečistiti pre ulaska u pluća. Naš nos je stvoren adekvatno tom zadatku. Dlačice i nosna sluz na zidovima nozdrva prečišćavaju vazduh zadržavanjem čestica prašine na sebi. U međuvremenu, vazduh se zagreva dok prolazi kroz nozdrve. Nosne kosti su specijalno građene tako da vazduh koji se udiše može doći do pluća jedino nakon prolaska više puta kroz nosne kosti; na taj način on biva zagrevan. Ova struktura nosnih kosti koja omogućava da vazduh više puta prođe kroz male kosti, mogla je nastati jedino dizajnom. Ako bi čovek pokušao da napravi ovako nešto, usmeravanje pokreta vazduha bilo bi moguće jedino na osnovu složenih proračuna. Činjenica je da ova specijalna struktura postoji da bi zadovoljila potrebe jednog drugog sistema - naime, sistema čišćenja i zagrevanja vazduha koji putuje do pluća - predstavlja dokaz da su oba ova sistema specijalno stvorena od strane istog Tvorca. Nakon svih ovih stadijuma, vazduh dospeva u disajnu cev nakon što biva navlažen i prečišćen od prašine.

Dolaşım sistemi

A. digestive system
C. circulatory system
D. excretory system
B. respiratory system

1. Food and water intake
2. Oxygen entry
3. carbon-dioxide and waste export
4. food, water and salt

5. water and solvents
6. food sediment export
7. transport to and from cells
8. excess water, salt and waste export

Svi sistemi u ljudskom telu (za varenje, krvni, disajni i sistem za izlučivanje) rade zajedno i u međusobnoj harmoniji. Na ovoj slici se može videti njihova međupovezanost.

Skelet

İskelet

1. skull
2. facial bones
3. cervical vertebrae
4. clavicle
5. scapula
6. sternum
7. humerus
8. radius
9. pelvicgridle
10. ulna

11. carpals
12. metacarpals
13. phalanges
14. femur
15. patella
16. tibia
17. fibula
18. tarsals
19. metatarsal
20. phalanges

Skelet je pravo inženjersko čudo. On je sastavljen od 206 kostiju. Ove spojene kosti obezbeđuju ljudskom telu izuzetnu sposobnost kretanja. Nijedan do sada konstruisani robot ne može imitirati sposobnost kretanja ljudskog tela.

Skelet je ineženjersko čudo svoje vrste. On predstavlja strukturni sistem za podršku telu. On štiti vitalne organe kao što su mozak, srce i pluća, i podržava unutrašnje organe. On omogućava ljudskom telu velike mogućnosti kretanja koje se ne mogu postići nikakvim veštačkim mehanizmima. Koštano tkivo nije sastavljeno od neorganskog materijala, kao što mnogi ljudi misle. Koštano tkivo je skladište minerala jednog tela koje uključuje mnoge važne minerale kao što su kalcijum i fosfati. U skladu sa potrebama tela, ono ili skladišti te minerale ili ih dostavlja telu. Pored svega toga, kosti takođe proizvode crvena krvna zrnca (ćelije).

Kao dodatak savršenom funkcionisanju skeleta jeste da kosti koje ga sačinjavaju takođe imaju izuzetnu strukturu. Pošto imaju zadatak da nose i štite telo, kosti su stvorene sa mogućnostima i potencijalom da obave ove funkcije. Mogući neželjeni uslovi takođe su uzete u obzir. Na primer, butna kost može nositi težinu od jedne tone kada se nalazi u uspravnom položaju. Iznenađujuće je da prilikom svakog koraka kojeg napravimo kosti nose težinu koja je tri puta veća nego težina našeg tela. Kada atletičar skače sa motkom i pada na zemlju, svaki kvadratni centimetar njegove karlice izložen je pritisku od 1.400 kilograma. Šta čini tu strukturu, koja je nastala deljenjem i umnožavanjem jedne prvobitne ćelije, tako jakom? Odgovor na ovo pitanje nalazi su u adekvatnom stvaranju ovih kostiju.

Jedan primer iz savremene tehnologije može nam pomoći da još bolje razumemo ovo pitanje. Sistem skela se obično koristi u građevinskim radovima na velikim visinama. Sastavni delovi te konstrukcije nemaju tako čvrstu strukturu, ali kada se upotrebi više šipki koje su međusobno povezane - dobija se čvrsta skela. Uz pomoć složenih kompjuterskih proračuna bilo je moguće izgraditi snažne i izdržljive mostove i industrijske konstrukcije.

Unutrašnja struktura kostiju slična je onoj kod sistema skela koje se koriste u izgradnji mostova i tornjeva. Jedina važna razlika jeste da je sistem kostiju mnogo složeniji i superiorniji od onog kojeg pravi čovek. U tom sistemu, kosti su izuzetno snažne, pa ipak dovoljno lake za udobno korišćenje od strane čoveka. Kada bi suprotno bilo slučaj, to jest, kada bi unutrašnjost kostiju bila čvrsta i puna kao i spoljašnjost, one bi bile teške da se nose od strane čoveka i lako bi pucale i lomile se pri najmanjem udaru na njihovu krutu i tešku strukturu.

Savršeni dizajn naših kostiju pomaže nam da vodimo naše živote veoma lako, omogućavajući nam da obavimo čak i veoma teške zadatke veoma lako bez ikakvog bola. Sledeća osobina strukture kostiju jeste njihova fleksibilnost u određenim delovima tela. Grudni koš, osim što štiti vitalne organe našeg tela, kao što su srce i pluća, takođe se širi i skuplja da bi omogućio ulazak i izlazak vazduha u pluća.

Elastičnost kostiju može se menjati tokom vremena. Na primer, kod žena, bedrenjača se isteže tokom poslednjih meseci trudnoće i odvaja od ostalih. To je veoma važno jer prilikom porođaja ovo izduženje omogućava bebinoj glavi da izađe iz majčine utrobe bez povređivanja.

Neverovatni aspekti kostiju nisu samo ograničeni na ovome. Osim njihove fleksibilnosti, izdržljivosti i lakoće, kosti takođe imaju sposobnost da same sebe repariraju. Kada se neka kost slomi, jedna druga kost drži ovu kost čvrsto da bi joj omogućila da sama sebe reparira. I ovde je očigledno, kao i u slučaju drugih procesa u telu, da postoji izuzetno složen proces u kojem međusobno sarađuje milione ćelija.

İskelet

1. Cervical vertebrae
2. thoracic vertebrae
3. disk between vertebrae
4. lumbar vertebrae
5. sacrum
6. coccyx

Sa svakim našim korakom oslobađa se sila od strane zemlje na naše telo kao reakcija na težinu tela. Kada između pršljenova ne bi postojali prigušivači udara i kada bi kičma bila prava struktura, ova sila bi se direktno prenosila na lobanju. Zbog toga bi se vrh kičme zabio u mozak i slomio lobanju.

Sposobnost pokretljivosti skeleta predstavlja još jedan važan detalj kojeg treba razmotriti. Pri svakom koraku kojeg napravimo, pršljenovi koji sačinjavaju našu kičmu kreću se jedni preko drugih. Ovi stalni pokreti i trenje mogli bi normalno uzrokovati da se pršljenovi istroše. Da bi se to sprečilo, između svakog pršljena smeštene su otporne hrskavice zvane "diskovi". Ovi diskovi funkcionišu kao prigušivači udara. Pri svakom koraku, zemlja deluje silom na naše telo kao reakcija na njegovu težinu. Ova sila ni na koji način ne povređuje naše telo zahvaljujući prigušivačima udara i njihovom zakrivljenom obliku koji raspoređuje ovu silu. Kada ova fleksibilnost i specijalna struktura koja smanjuje silu reakcije ne bi postojale, oslobođena sila bi se direktno prenela na lobanju, a gornji vrh kičme probio bi mozak razbijajući lobanju.

Dokazi stvaranja takođe su vidljivi i na površini zglobova kostiju. Zglobovi ne moraju da se podmazuju iako se oni stalno kreću tokom ljudskog života. Biolozi su izvršili istraživanja da bi otkrili način kako se eliminiše trenje u zglobovima.

Naučnici su otkrili je taj problem rešen od strane sistema koji se može nazvati "apsolutno čudo stvaranja". Površine zglobova koje su izložene trenju prekrivene su tankim, poroznim slojem hrskavice. Ispod tog sloja nalazi se mazivo. Kad god se kost osloni na zglob, ovo mazivo izlazi iz pora i čini da površine zgloba klize "kao da su uljem podmazane".

Sve ovo pokazuje da je ljudsko telo proizvod savršenog dizajna i superiornog stvaranja. Ovaj savršeni dizajn pomaže čoveku da pravi veoma različite pokrete sa velikom brzinom i lakoćom.

Zamislite kada sve ovo ne bi bilo savršeno i kada bi cela noga bila formirana od jedne duge kosti. U tom slučaju, hodanje bi predstavljalo ozbiljan problem, a mi bismo imali nezgrapna i beskorisna tela. Čak bi i sedenje bilo teško, a kost noge bi lako pucala prilikom takvih pokreta. Međutim, ljudski skelet poseduje strukturu koja omogućava telu sve vrste kretanja.

Bog je stvorio, i još uvek stvara, sve osobine našeg skeleta. Bog poziva čoveka da o tome razmišlja. Čovek bi trebao o tome da razmišlja, da upozna Božju silu kojom je stvoren i da bude zahvalan svome Tvorcu. Ako to ne učini, biće na velikom gubitku. Bog koji je stvorio kosti i zaodenuo ih mesom, u stanju je da to ponovo učini.

Kemik

1. Food canal (for the entry and exit of blood vessels and nerves in the bone marrow)

2. Yellow bone marrow
3. Hard bone marrow
4. Porous tissue
5. Hard external tissue

6. Canals for bone marrow and capillary blood vessels
7. Osteocyte
8. Lacunae
9. Small tunnels in which Osteocyte is produced

Ovo je mikro-fotografija savršene organizacije unutar longitudinalnih kostiju našeg tela. Ove kosti, koje proizvode krvne ćelije i funkcionišu kao skladište minerala u telu, jesu žive.

Koordinacija

İskelet

Nijedan od sistema prikazanih na slici nije mogao biti slučajno uspostavljen. Pored toga, ovi sistemi ne bi mogli da funkcionišu da su stvarani odvojeno, jedan po jedan. Oni su morali nastati istovremeno i u apsolutnoj međusobnoj harmoniji

U ljudskom telu svi sistemi istovremeno rade na koordinirani način i u potpunoj harmoniji u cilju krajnje svrhe, naime, da održe telo živim. Čak i najmanji pokreti koje svakog dana činimo, kao što su disanje ili smejanje, jesu produkti savršene koordinacije u ljudskom telu.

Unutar nas postoji neverovatno složena i savršeno koordinirana mreža koja radi bez prestanka. Svrha njenog rada je omogućavanje odvijanja životnih funkcija. Ova koordinacija je naročito vidljiva u sistemu kretanja tela, jer i najmanji pokret skeletnog sistema, mišića i nervnog sistema mora raditi u savršenom skladu.

Preduslov koordinacije u telu jeste prispeće korektne informacije. Jedino prispećem korektne informacije može se postići novi pokret. Iz tog razloga postoji visoko razvijena mreža inteligentnih funkcija u ljudskom telu.

Da bi se izvršio jedan koordinirani pokret, mora najpre biti poznato koji će organi biti uključeni u taj pokret i kakva će biti njihova međusobna povezanost. Ta informacija dolazi od očiju, mehanizma za ravnotežu u unutrašnjem uhu, mišića, zglobova i kože. Svake sekunde obrađuje se i procenjuje milijarde delića informacije i u skladu sa tim donose se nove odluke. Čovek čak nije ni svestan procesa koji se neverovatnom brzinom odvijaju u njegovom telu. On se samo kreće, smeje, viče, trči, jede i razmišlja. On ne ulaže nikakve napore u odvijanju tih procesa. Čak i za obični smešak, sedamnaest mišića radi zajedno u isto vreme. Ukoliko samo jedan od tih mišića ne funkcioniše ili neadekvatno funkcioniše, izgled lica se menja. Da bi mogli da hodamo, potrebo je da 44 različita mišića u stopalima, nogama, kukovima i leđima rade u kooperaciji.

Postoji milijarde osetljivih receptora u mišićima i zglobovima koji daju informacije o trenutnom stanju tela. Poruke koje dolaze od tih receptora stižu u centralni nervni sistem i nove komande se šalju mišićima u skladu sa procenama koje se čine.

Savršenost u koordinaciji tela biće bolje shvaćena sledećim primerom. Da bismo samo podigli ruku, rame mora biti savijeno, prednji i zadnji mišić ruke - zvani "triceps" i "biceps" - moraju da se zgrče, odnosno opuste, a mišići između lakta i ručnog zgloba moraju da uviju ručni zglob. Tokom svakog pokreta, milioni receptora u mišićima odmah šalju informaciju centralnom nervnom sistemu o položaju mišića. U povratku, centralni nervni sistem javlja mišićima šta treba da urade u sledećem koraku. Naravno, niko od nas nije svestan nijednog od tih procesa, već samo poželi da podigne ruku - i to učini.

Takođe, da bi se naše telo držalo uspravnim, procenjuje se ogroman broj informacija koje potiču od milijardi receptora iz naših nožnih mišića, stopala, leđa, trbuha, grudi i vrata i sličan broj komandi se šalje mišićima svake sekunde.

Kaslar

A. Biceps
B. Mišićne kese
C. Mišićna vlakna u mišićnim kesama.

1. Biceps
2. outer coating of connective tissue
3. Myofibril
4. connective tissue for muscle fibres
5. muscle cell (muscle fibre)
6. muscle fibre sac

 

Senzori između ovih vlakana prenose informaciju o trenutnom stanju mišića do centralnog nervnog sistema. Centralni nervni sistem vrši potpunu kontrolu nad mišićima pomoću informacija koje dobija od više milijardi receptora.

.

 

 

Kaslar

A. stimulation
B. locomotion

a. muscle sac
b. The spinal cord

1. Muscle sac contracts
2. The message is transmitted from the receptors in muscles to the nerves
3. The nerves carry the message
4. the message reaches the spinal cord and a locomotion controller called the motor neuron swings into action
5. The instruction is given to muscles to take their
6. The location where motor neuron new position contacts the muscle
7. The muscles move upon the instruction given by the motor neuron
8. The muscle cells contract

Ova skica prikazuje prenos informacije od senzora u mišićima do kičmene moždine, koja zauzvrat šalje mišićima nove instrukcije. Svake sekunde, dok čitate ove redove, procenjuje se milijarde informacija koje se prenose od strane receptora, i šalje se isti broj instrukcija. Čovek otkriva da je rođen sa tim neverovatnim sistemom. Međutim, on nema udela ni u njegovom stvaranju, niti u njegovom funkcionisanju.

Niti mi trošimo preveliki napor da bismo pričali. Čovek nikada ne planira unapred koje će glasove upotrebiti, koliko često će oni biti upotrebljeni, u kojim prilikama, koliko često i koji od hiljada mišića u ustima, jeziku i grlu će biti zgrčeno ili opušteno. Niti on proračunava koliko kubnih centimetara vazduha treba udahnuti u pluća i koliko brzo i kojom frekvencom taj vazduh treba izdahnuti. Mi to ne bismo mogli da proračunamo čak i kada bismo hteli. Čak i jedna reč koja izlazi iz usta predstavlja produkt kolektivnog rada mnogih sistema koji se rasprostiru od čovekovog disajnog sistema do nervnog sistema, od mišića do kostiju.

Šta se dešava u slučaju problema u toj koordinaciji? Različiti izražaji lica mogu se pojaviti kada želimo da se smejemo, ili kada ne želimo da razgovaramo, ili kada želimo da hodamo. Međutim, mi se možemo smejati, pričati, hodati kad god poželimo i sa tim nemamo problema, zato što je sve to ostvareno kao rezultat stvaranja koje logički zahteva neverovatno veliku inteligenciju i silu.

Iz tog razloga, čovek treba uvek da se seća da svoj život duguje Tvorcu. Zato nema nijednog razloga da čovek bude arogantan ili razmetljiv. Njegovo zdravlje, lepota ili snaga nije njegovo vlastito delo, i oni mu nisu dati zauvek. On će sigurno postati star i izgubiti svoje zdravlje i lepotu.

Anything you have been given is only the enjoyment of the life of this world and its finery. What is with Allah is better and longer lasting. So will you not use your intellect?" (Surat al-Qasas: 60)

Ali, ako osoba želi da dostigne osobine mnogo superiornije od ovih i da ih zadrži zauvek, on mora biti zahvalan Tvorcu za preimućstva koja mu je dao i živeti svoj život u skladu sa Njegovim moralnim zakonom.

Kao što smo videli u ovim primerima, svi organi i sistemi u ljudskom telu imaju fascinantne karakteristike. Kada bude analizirao te karakteristike, čovek će uvideti od kakvih osetljivih ravnoteža zavisi njegovo postojanje i kakvo je on čudo stvaranja, a još jednom će moći da shvati veliko delo Božje koje se pokazuje na primeru čoveka.

Jetra

Jetra, koja leži u desnom gornjem uglu trbušne šupljine, funkcioniše kao izuzetan filter u krvnom sistemu. I dok bubreg filtrira proste vodene rastvore, viškove materijala u ljudskom telu, jetra čisti složene rastvore, kao što su lekovi i hormoni.

Pozadinska podrška odbrambenom sistemu: Jetra ne funkcioniše samo kao filter za hranu i viškove metabolizma, već takođe proizvodi globuline, koji predstavljaju imunološke supstance, i enzime, koji obnavljaju krvne žile.

Čisti bakterije: Specijalne ćelije pronađene u jetri uništavaju bakterije u krvi koje prolaze kroz jetru, naročito kada dolaze iz creva. Kada se broj čestica ili drugih sporednih produkata u krvi povećava, ove specijalne ćelije se takođe povećavaju po svom broju i prečišćavaju te materijale iz krvi.

Proizvodi izvore energije za telo: Jedna od najznačajnijih osobina jetre jeste proizvodnja glukoze, koja predstavlja glavni izvor energije metabolizma.

Glukoza koja se svakog dana uzima iz hrane pretvara se u glikogen i skladišti u jetri. Jetra kontinuirano kontroliše nivo glukoze u krvi. Kada se ništa ne jede između obroka i nivo glukoze u krvi počne da opada, jetra pretvara uskladišteni glikogen u glukozu i pušta je u krv. Dakle, ne dopušta se da nivo glukoze padne izpod dozvoljene vrednosti. Jetra takođe može proizvesti glukozu od masnih kiselina i aminokiselina, baš kao što može pretvoriti druge ugljene hidrate, koji se ne mogu lako koristiti u proizvodnji energije, u glukozu.

Skladišti krv: Jetra poseduje strukturu koja može da se širi ili skuplja. Uz pomoć te osobine, ona može da skladišti krv i oslobađa je u krvne žile.

U zdravom telu, jetra može zadržati 10% ukupne količine krvi iz ljudskog tela, što predstavlja oko 450 ml. U nekim situacijama, to jest, kada dođe do oštećenja srca, količina krvi koja obično cirkuliše u telu postaće previše velika za trenutni ritam rada srca. U takvim uslovima, jetra duplira svoj kapacitet za zadržavanje krvi i skladišti jedan litar krvi. Tako ona omogućava srcu da radi pod optimalnim ritmom.

Kada se potreba za krvlju poveća (na primer, prilikom fizičkog rada), jetra oslobađa uskladištenu krv u krvni sistem i zadovoljava potrebu za krvlju.

Radi ekonomično: Kada se glukoza potroši u mišićima, oslobađa se jedan višak metabolizma u vidu mlečne kiseline. Ako se mlečna kiselina duže zadrži u mišiću, ona stvara bol i onemogućava njegovo delovanje. Jetra sakuplja tu mlečnu kiselinu iz mišića i može je pretvoriti nazad u glukozu.

Proizvodi nova crvena krvna zrnca umesto onih mrtvih: Slezina i jetra jesu mesta gde se proizvode nova crvena krvna zrnca koja zamenjuju ona mrtva, i gde se rastvara glavni deo proteina koji se priprema za korišćenje u različite svrhe u vidu aminokiselina. Jetra je mesto gde se skladišti gvožđe koje ima važne funkcije u telu.

Jetra predstavlja najbolje skladište u telu. Svi minerali, proteini i male količine masnoća i vitamina, uskladišteni su u jetri. Kad god je potrebno, ona ispušta uskladištene supstance u područja gde je to potrebno, na najbrži mogući način. Ona brižljivo kontroliše da li telo ima dovoljno energije, uz pomoć jednog specijanog inteligentnog sistema. Svi organi u telu povezani su sa jetrom.

U stanju je da sebe reparira: Jetra ima sposobnost da reparira samu sebe. Ako je neki njen deo oštećen, preostale ćelije popravljaju oštećeni deo tako što odmah povećavaju svoj broj. Čak i ako se dve trećine ovog organa odseče, preostali deo može ponovo, u potpunosti, izgraditi jetru .

I dok sebe reparira, ovaj organ uklanja oštećene ili mrtve ćelije iz svoje sredine i zamenjuje ih novim. Jedna ćelija jetre dovoljno je specijalizovana da omogući više od 500 operacija istovremeno.

Koža

Deri

1. Hair shaft
2. epidermis
3. nerve endings
4. sebaceous gland
5. erector muscle

6. dermis
7. hair follicle
8. sweat gland
9. blood vessel
10. subcutaneous fat

Mada se za kožu pretpostavlja da ima jednostavnu strukturu, ona je zaista visoko složeni organ sastavljen iz više slojeva u kojima se nalaze receptori nerava, krvni kanali, ventilacioni sistemi, regulatori temperature i vlažnosti, a ona čak može da proizvede štit protiv sunčeve svetlosti kada je to potrebno.

Zamislite jedno tkivo koje je dugačko više metara pa ipak predstavlja jednu celinu; zamislite da je to tkivo u stanju da istovremeno omogući i zagrevanje i hlađenje; ono je čvrsto, pa ipak veoma lepo, tako da može ponuditi vrlo efikasnu zaštitu od svih spoljnih efekata.

Tkivo kože koje prekriva ljudsko telo i tela svih živih bića, sa određenim razlikama između njih, poseduje sve ove karakteristike.

Tkivo kože, kao i mnoge druge strukture, predstavlja izuzetno važan organ čije bi odsustvo učinilo ljudski život nemogućim. Povreda čak i jednog malog dela kože, koje bi izazvalo značajan gubitak vode iz tela, može izazvati smrt. Zbog te osobine, koža predstavlja organ koji sam u potpunosti negira teoriju evolucije. Nemoguće je da živo biće preživi, ako ima potpuno razvijene sve druge organe, a da koža nije evoluirala ili je delimično formirana. To nam pokazuje da su svi delovi tela čoveka, kao i životinja, formirani odjednom i bez nedostataka, u isto vreme, to jest, da su bili stvoreni.

Ispod kože, nalazi se jedan sloj koji je izgrađen od lipida i koji ima potpuno drugačiju strukturu. Ovaj lipidni sloj ima funkciju provetravanja usled toplote. Iznad ovog sloja nalazi se deo čiji je najveći deo sastavljen od proteina i koji daje koži njenu osobinu elastičnosti.

Pregled koji ćemo napraviti, posmatrajući jedan centimetar ispod kože, jeste slika koju formiraju ovi lipidi i proteini sa različitim kanalima u sebi. Ona nije previše lepa, već je čak i strašna. Prekrivajući sve ove strukture, koža daje veoma lep izgled našem telu i štiti ga od svih spoljnih uticaja, što je dovoljno da pokaže koliko je za nas važno postojanje kože.

Svaka od funkcija kože je vitalna. Neke od njih su:

Ona sprečava poremećaj ravnoteže vode u telu:

Obe strane epiderma, spoljnog sloja kože, su nepromočive. Koncentracija vode u telu se kontroliše na osnovu ove osobine kože. Koža je mnogo važniji organ od uha, nosa ili čak oka. Mi možemo živeti bez ostalih čulnih organa, ali je za čoveka nemoguće da preživi bez kože. Nemoguće je da se voda, najvažnija tečnost u ljudskom telu, zadrži u telu bez kože.

Ona je jaka i savitljiva:

Većina ćelija spoljnog sloja kože je mrtva. Sa druge strane, unutrašnji sloj kože sastavljen je od živih ćelija. Kasnije, ćelije spoljnog sloja kože počinju da gube svoje ćelijske karakteristike i pretvaraju se u jednu čvrstu supstancu zvanu “keratin”. Keratin drži te mrtve ćelije zajedno i formira zaštitni štit tela. Može se pomisliti da će se kvalitet zaštite kože povećati ako je ona deblja i tvrđa, ali to je pogrešan stav. Kada bismo imali kožu debelu i tvrdu kao nosorog, naše veoma pokretljivo telo bi izgubilo svoju pokretljivost i bilo bi nezgrapno.

Bez obzira koja je vrsta organizma u pitanju, koža nikada nije deblja nego što je potrebno. Postoji veoma dobro uravnotežen i kontrolisan plan u strukturi kože. Pretpostavimo da ćelije spoljnog sloja kože stalno izumiru i da se taj proces ne zaustavlja u određenoj tački. Pod takvim uslovima, naša koža bi bila sve deblja i postala bi debela kao koža krokodila. Ipak, to se nikad ne dešava i koža je uvek debela onoliko koliko je potrebno. Kako je to moguće? Kako ćelije kože znaju kada treba da stanu?

Bilo bi veoma nelogično i neozbiljno tvrditi da ćelije koje izgrađuju tkivo kože same od sebe određuju kada će stati, ili da je taj sistem nastao na slučajan način. Postoji očigledan dizajn u strukturi kože. Nema sumnje da je Tvorac, Onaj koji održava ceo univerzum, odgovoran za ovakav savršeni dizajn.

Koža poseduje mehanizme da hladi vodu u toplim uslovima:

Unutrašnji sloj kože je okružena veoma malim kapilarima koji ne samo da hrane kožu, već takođe kontrolišu nivo krvi u njoj. Kada se telesna temperatura povećava, krvne žive se šire i pomažu da prekomerno topla krv prođe kroz spoljni sloj kože, koji je relativno hladniji, i tako se oslobađa toplota. Sledeći mehanizam koji hladi telo jeste znojenje: čovekova koža je prepuna malih kanala zvanih “pore”. Te pore dostižu do najdubljih slojeva kože gde se nalaze znojne žlezde. Ove žlezde ispuštaju kroz pore vodu koju su dobili od krvi i izbacuju je van tela. Voda koja se izbacuje čini da toplota tela isparava, što uzrokuje hlađenje.

Koža zadržava toplotu tela u hladnim uslovima:

U hladnim uslovima, aktivnost znojnih žlezda se smanjuje i krvne žile se skupljaju. To usporava cirkulaciju krvi ispod kože što sprečava da dođe do oslobađanja toplote tela.

Sve ovo pokazuje da je koža čoveka savršen organ specijalno dizajniran da olakša naše živote. Koža nas štiti, funkcioniše kao regulator toplote i olakšava kretanje zahvaljujući svojoj savitljivosti. Štaviše, ona je lepa.

Umesto ovakvog tipa kože mi smo mogli imati debelu i krutu kožu. Mogli smo imati nesavitljivu kožu koja bi pucala i cepala se kada bi bila opterećena sa par kilograma. Mogli smo imati kožu koja bi uzrokovala da se leti onesvestimo od vrućine, a da se zimi smrznemo. Međutim, Bog koji nas je stvorio, prekrio je naše telo na najpogodniji, najfunkcionalniji i najlepši način.

Srce

Dolaşım sistemi

1. carotid artery
3. aortic arch
5. heart
7. vena cava
9. aorta

2. jugular veins
4. lung veins
6. brachial artery
8. veins belonging to kidney, liver and digestive system
10. iliac artery and veins
11. femoral artery and veins
12. tibial artery and veins

Krvni sistem međusobno povezuje 100 triliona ćelija u ljudskom telu. Na ovoj slici, crvene žile predstavljaju krv sa visokim sadržajem kiseonika, a plave žile predstavljaju krv sa niskim sadržajem kiseonika.

Najvažniji deo krvnog sistema koji povezuje 100 triliona ćelija ljudkog bića jeste, bez sumnje, srce. Sa svoje četiri različite komore kojima pumpa krv bogatu i siromašnu kiseonikom do različitih delova tela, a da ih ne meša međusobno, i sa svojim kapcima koji funkcionišu kao sigurnosni zatvarači, dizajn srca zavisi od visoko uređenih ravnoteža.

Naše srce, koje neprestano radi tokom našeg života određenim ritnom kojeg mi nismo uspostavili, predstavlja jedan od najjasnijih dokaza za stvaranje.

Počevši sa kucanjem u majčinoj utrobi, srce radi bez prestanka tokom celog našeg života u ritmu od 70 - 100 otkucaja u minuti. Ono se odmara samo pola sekunde između svakog otkucaja. Ono otkucava otprilike 100.000 puta tokom jednog dana. Kada se broj otkucaja srca razmatra za ceo ljudski život dolazi se do neverovatno velike cifre.

Sve strukture u srcu, koje imaju izuzetno precizan redosled u svom delovanju, specijalno su dizajnirane za svoj rad. U srcu se vodi briga o svakom detalju: krv koja je bogata kiseonikom i ona koja je siromašna kiseonikom ne mešaju se međusobno, krvni pritisak je precizno regulisan, obavljaju se sve operacije u procesu ishrane celog tela, a sistemi koji pumpaju krv rade to samo koliko je potrebno. Srce je dizajnirano u skladu sa svim tim.

U srcu, koje predstavlja čudo dizajna, postoji tako složen sistem da je potpuno nemoguće da je on mogao nastati slučajno. Sve ove osobine ukazuju na njihovog dizajnera, Tvorca, koji je sve stvorio savršeno i bez greške.

Možemo nabrojati neke od osobina srca:

Srce je postavljeno na jedno od najzaštićenijih mesta u telu:

Pošto je smešteno u grudnom košu koji je specijalno dizajniran, srce, koje predstavlja jedan od najvažnijih organa, veoma je dobro zaštićeno od spoljnih udara.

Krv bogata kiseonikom i krv siromašna kiseonikom nikada se ne mešaju:

U srcu, krv bogata kiseonikom i krv siromašna kiseonikom u stalnom su pokretu. Specijalno tkivo deli srce u četiri komore koje imaju različite osobine. Gornji deo uključuje desnu i levu srčanu pretkomoru, koje su ispunjene različitim pregradama. One propuštaju krv u komore ispod njih. Zahvaljujući ovoj savršenoj građi krv se nikada ne meša.

Srce reguliše krvni pritisak na takav način tako da ne dolazi do oštećenja organa:

Srce ne radi kao jedna pumpa, već kao dve susedne pumpe, od kojih svaka ima svoju komoru i pretkomoru. Ova podela takođe razdvaja naš krvni sistem na dva dela. Desna strana srca šalje krv sa relativno nižim pritiskom u pluća, a desna strana pumpa krv sa višim pritiskom u celo telo. Ova regulacija pritiska je veoma važna, jer ako bi krv koja se šalje u pluća imala isti pritisak kao krv koja se šalje širom tela, pluća ne bi mogla da podnesu takav pritisak i raspala bi se. Savršena ravnoteža u srcu ne dozvoljava da dođe do pojave takvog problema u plućima zato što je sve savršeno dizajnirano.

Srce obezbeđuje transport mnogih potrebnih supstanci u organe:

Prečišćena krv koja dolazi iz srca prenosi se putem krvne žile aorte i kiseonik se raznosi do tkiva preko mnoštva krvnih žila koje dospevaju do svih ćelija. Tokom svog protoka kroz kapilare, krv osim kiseonika raznosi supstance kao što su hormoni, hrana i druge vrste sastojaka potrebnih tkivima.

Kalp Kalp

Srce poseduje izuzetan dizajn zasnovan na osetljivim ravnotežnim sistemima, i ima četiri komore koje pumpaju krv do različitih delova tela bez mešanja dve različite vrste krvi jedne sa drugom, a njihovi otvori funkcionišu kao sigurnosni kapci.

1. superior vena cava
2. Right pulmonary artery
3. right pulmonary vein
4. right atrium
5. semilunar valve
6. atrioventricular valve

7. right ventricle
8. inferior vena cava
9. veins
10. aorta
11. pulmonary vein body
12.left pulmonary vein

13. left atrium
14. semilunar valve
15. atrioventricular valve
16. left ventricle
17. septum
18. apex

Srce poseduje zaliske koji su poređani u smeru toka krvi i koji rade u savršenoj harmoniji:

U srcu postoje zalisci na ulazu u svaku komoru koji sprečavaju da kv teče u suprotnom smeru. Ti zalisci između pretkomora i komora izgrađeni su od vlaknastog tkiva i poseduju veoma male mišiće. Ukoliko bi jedan od tih mišića prestao sa radom, došlo bi do izlivanja krvi u pretkomore što bi izazvalo veliki poremećaj, pa čak i smrt. Međutim, do toga dolazi samo u slučaju bolesti srca.

Srce pumpa potrebnu količinu krvi u zavisnosti od promene uslova:

Količina krvi koja se pumpa od strane srca menja se u skladu sa potrebama tela. Pod normalnim uslovima, srce otkucava 70 puta u minuti. Kada se bavimo fizičkim radom, kada mišići zahtevaju više kiseonika, srce povećava količinu krvi koju pumpa i dostiže ritam od 180 otkucaja u minuti. Šta bi se desilo kada toga ne bi bilo? Ako bi srce radilo u normalnom ritmu kada je telu potrebno više energije, došlo bi do poremećaja u ravnoteži i do oštećenja u telu. Međutim, takve stvari se ne dešavaju zbog savršene strukture srca. I bez našeg uticaja, srce reguliše količinu krvi koju pumpa.

Srce funkcioniše van naše kontrole, pa ipak, upravo kako treba:

Količina krvi koja se pumpa od strane srca kontrolisana je specijalnim nervnim sistemom. Bez obzira da li spavamo ili smo budni, naš krvni sistem sam reguliše količinu krvi koja se pumpa, kao i brzinu pumpanja. Struktura srca - koja reguliše gde, kada i kako je krv potrebna - je besprekorna. Pošto srce nije moglo samo od sebe da stvori ovaj sistem i pošto ovaj savršeni sistem nije mogao nastati slučajno, nedvosmislen zaključak jeste da je srce stvoreno. Bog, koji poseuje neograničeno znanje, dizajnirao ga je na najsavršeniji mogući način.

Srce operiše sa specijalnim električnim sistemom:

Mišić koji određuje otkucaje srca i koji se zove srčani mišić, drugačiji je od svih drugih mišića u telu. Ćelije drugih mišića skupljaju se svaki but kada su stimulisani od nervnog sistema. Međutim, ćelije srčanog mišića skupljaju se same od sebe. Njegove ćelije imaju sposobnost da se pokreću i šire uz pomoć spostvenih električnih tokova. Iako svaka ćelija ovog mišića poseduje tu sposobnost, nijedna od njih se ne skuplja nezavisno od ostalih ćelija zato što bi tada one funkcionisale nasuprot instrukcija električnog sistema koji ih kontroliše. Drugim rečima, one neće izazvati haos koji bi poremetio normalan ritam srca, u kojem bi se jedan deo skupljao, a drugi opuštao. Ove ćelije, koje su otkrivene u obliku lanca, rade zajedno prema instrukcijama dobijenim od električnog sistema. Ponovo je na delu besprekorna harmonija.

Kao što se vidi u svim ovim osobinama, struktura srca nam otkriva besprekoran dizajn, to jest, da je ono “bilo stvoreno”, i na taj način nam otkriva svog Dizajnera, kojeg iako ne vidimo, On otkriva nam se u svemu onom što je stvorio.

That is Allah, your Lord. There is no god but Him, the Creator of everything. So worship Him. He is Responsible for everything. (Surat al-An’am: 102)

Šaka

El kasları

Robot, bez obzira koliko bio usavršen, nikada ne može posedovati osobine žive ruke.

Naše šake, koje nam omogućavaju neke neuobičajene pokrete, kao što su mešanje šoljice čaja, okretanje listova novina ili pisanje, jesu veliko inženjersko čudo.

Najznačajnija osobina šake jeste njena sposobnost da funkcioniše sa veoma velikom efikasnošću u veoma različitim aktivnostima, bez obzira na posedovanje standardne strukture. Osposobljene sa velikim brojem mišića i nerava, naše ruke pomažu našim šakama da uhvate određeni objekat snažno ili nežno u zavisnosti od različitih okolnosti. Na primer, ljudska šaka, mada nije stvorena za tu svrhu, može se odbraniti od udarca objekta teškog 45 kg. Međutim, naša šaka takođe može osetiti, između svog palca i kažiprsta, list papira debljine desetog dela milimetra.

Očigledno, ova dva pokreta imaju potpuno drugačiji karakter. Kao što jedan zahteva osetljivost, drugi zahteva veliku snagu. Mi, međutim, nikada čak ni ne razmišljamo o onome šta činimo, u tom trenutku, kada uzimamo među prste jedan list papira ili kada stiskamo pesnicu. Niti mi razmišljamo kako se podešava snaga za ta dva pokreta. Mi nikada ne kažemo: “Sada ću podići ovaj papir. Sada ću primeniti silu za ovih 500 grama. Sada ću podići ovu kofu punu vode. Primeniću silu za ovih 40 kg.” Mi čak ni ne pokušavamo da razmišljamo o takvim pitanjima.

Razlog tome je što je ljudska šaka dizajnirana da sve to učini istovremeno. Šaka je stvorena zajedno sa svim svojim funkcijama i sa svim strukturama koje su sa njom povezane - i to u isto vreme.

Svi prsti u šaci imaju adekvatnu dužinu i položaj, i odgovaraju jedni drugima. Na primer, jačina pesnice koja se formira od šake sa normalnim palcem veća je od one koja se formira od šake sa kraćim palcem. Zbog svoje predodređene odgovarajuće dužine palac pokriva ostale prste i pomaže u povećanju njihove snage podupirući ih.

Postoji mnoštvo sitnih detalja u strukturi šake: na primer, ona poseduje i manje strukture nego što su mišići i nervi. Nokti na vrhovima prstiju su bez sumnje sporedne stvari. Kada pokušavamo da uhvatimo iglu sa poda, mi koristimo nokte, kao i naše prste. Neravna površina naših vrhova prstiju i noktiju pomaže nam u hvatanju malih objekata. Nokti igraju važnu ulogu u regulaciji malog pritiska koji se vrši na objekt koji se hvata.

Robot eli

Sledeća značajna osobina šake jeste da se ona teško umara.

Nauka i medicina uložili su velike napore pokušavajući da naprave veštačku kopiju šake. Konstruisane šake robota imaju iste osobine kao i ljudska šaka po pitanju snage, pa ipak, teško je to isto reći po pitanju osetljivosti na dodir, savršene pokretljivosti i sposobnosti obavljanja različitih poslova.

Mnogi naučnici se slažu da nijedna ruka robota ne može adekvatno obaviti sve funkcije šake. Inženjer Hans Šnibeli (Hans J. Schneebeli), koji je dizajnirao šaku robota poznatu kao “Karlsrue šaku”, kaže da što je više radio na šakama robota to se više divio ljudskoj šaci. On dodaje da je potrebno još mnogo vremena da bi se dostigao čak i samo jedan broj pokreta koji može da uradi ljudska šaka.

Šaka obično funkcioniše u koordinaciji sa okom. Signali koji dolaze do oka prenose se do mozga i šaka se pomera u skladu sa komandama dobijenim od mozga. To se, naravno, obavlja za veoma kratko vreme bez nekog našeg specijalnog napora. Šake robota, sa druge strane, mogu se jedino oslanjati na svetlost ili dodir. Potrebne su različite komande za svaki pokret koji čine. Pored toga, šake robota ne mogu postići mnoštvo funkcija. Na primer, šaka robota koja svira klavir ne može udarati čekićem, a šaka robota koja udara čekićem ne može uhvatiti jaje, a da ga ne slomi. Šake robota koje su nedavno proizvedene u stanju su da urade 2-3 akcije odjednom, što je još uvek veoma primitivno u poređenju sa mogućnostima ljudske šake.

Pored toga, kada imamo u vidu da dve šake zajedno rade u savršenoj harmoniji, besprekornost u dizajnu šake postaje još očiglednija.

Bog je dizajnirao šaku kao organ prvenstveno za čoveka. Sa svim svojim osobinama, ona nam pokazuje savršenstvo i jedinstvenost u Božjem delu stvaranja.

El

And in your creation and
all the creatures He has scattered about there are signs for people with certainty.
(Surat al-Jathiyah: 4)

Zaključak

Ovi izuzetni mehanizmi u ljudskom telu generalno rade bez našeg znanja ili svesti o njima. Kucanje srca, funkcije jetre, podmlađivanje kože, nalaze se daleko od našeg direktnog upravljanja. Isti je slučaj i sa stotinama drugih organa koje ovde nismo spomenuli. Mi čak nismo ni svesni prečišćavanja krvi u našim bubrezima, varenja hrane u želudcu, pokreta u crevima ili savršenog funkcionisanja pluća koja nam pomažu da dišemo.

Čovek postaje svestan vrednosti svoga tela jedino kada je bolestan i kada njegovi organi prestanu da funkcionišu.

Kako su ovi savršeni mehanizmi nastali? Bez sumnje, jednom savesnom i razumnom čoveku nije teško da shvati i oseti da je njegovo telo “stvoreno”.

Tvrdnja evolucionista da je ljudsko telo nastalo kao produkt slučajnosti neozbiljna je, pošto oni pretpostavljaju da mnoštvo slučajnih događaja može dovesti do nastanka jednog organizma. Međutim, ljudsko telo može funkcionisati jedino ako poseduje sve svoje organe kao potpune. Čovek bez bubrega, srca ili creva, ne može živeti. Čak i da ti organi postoje, čovek ne može preživeti ako oni ne funkcionišu adekvatno.

Dakle, ljudsko telo je moralo nastati kao celina da bi bilo u stanju da preživi i prenese svoje osobine na naredne generacije. Činjenica da je ljudsko telo “nastalo odjednom i kompletno” znači da je ono “stvoreno”.

Bebek

We created you so why do you not confirm the truth? Have you thought about the sperm that you ejaculate? Is it you who create it or are We the Creator? We have decreed death for you and We will not be forestalled from replacing you with others the same as you and re-forming you in a way you do not know.
(Surat al-Waqi’ah: 57-61)

 

12 / total 16
Knjigu “Čudesa Stvaranja” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top