< <
5 / total: 16

Part 1: Životinjsko Carstvo 5/10
Profesionalni Lovci

Balık

1.Zatvoreno peraje.
2. Da bi privukla pažnju druge ribe, ova riba otvara svoje leđno peraje i pojavljuje se lažna riba.
3. Žrtva, primamljena lažnom ribom, prilazi bliže i postaje žrtva lovca kojeg nije prepoznala.

Kada se okrenemo oko sebe moći ćemo da vidimo kako je Tvorac obezbedio hranu za sva živa bića. Sva naša hrana i piće jesu stvari koje su "načinjene" i "stvorene". Voda koju pijemo, hleb, voće i povrće koje jedemo, sve predstavlja produkt specijalnog stvaranja. Uzmimo, na primer, jednu jabuku. To voće je prvobitno stvoreno na grani drveta, koja je u stvari, deo stabla. Drvo upija minerale i vodu iz tla, i kombinuje ih sa energijom dobijenom od sunca. Plod koji se dobija je izuzetno koristan za čovekovo telo i izuzetno ukusan i mirišljav. Štaviše, on je veoma zdrav i estetski lepo oblikovan.

Kako drvo može da donosi takve plodove? Zašto su oni tako koris
ni za čoveka? Zašto svo voće sadrži neophodne vitamine koji su adekvatni za sezone tokom kojih rastu? Zašto su oni tako ukusni, a ne gorki. Zašto su oni tako mirisni, a nisu neprijatnog mirisa?

Sigurno da jedno stablo nije svesno da proizvodi voće sa osobinama potrebnim za ljudsku upotrebu. I kao što Tvorac hrani ljudska bića, tako hrani i životinje. U daljem nastavku napravićemo pregled različitih tehnika lova koje koriste neki organizmi u potrazi za hranom.

Bez sumnje, teško je shvatiti moć i silu Tvorca, kada se savesno istražuju, u okvirima razuma i logike, sistemi kojim su opremljene životinje u potrazi za svojom hranom. Svaka životinja koju ćemo analizirati u ovom poglavlju predstavlja neke od sjajnih primera koje je Tvorac uspostavio širom zemlje.

Na primer, "tehnika lova" ribe, koja se vidi na slici, je neverovatna. Ova riba niti juri svoju žrtvu, niti se tajno skriva da bi je uhvatila.Ona, na prvi pogled, ne izgleda drugačije od drugih riba. Ipak, ubrzo nakon što podigne svoje gornje peraje, "lažna riba" se pojavljuje na njenim leđima. Kada se neka druga riba približi ovoj maloj lažnoj ribi, ne znajući ko je pravi vlasnik ovog peraja, ona postaje lak plen ribe koja je lovi.

Da li je ova riba sama od sebe dala ovom svom peraju izgled ribe? Ili, da li je slučajnim procesima riba stekla ovu osobinu? Potpuno je nemoguće tvrditi da je riba smislila plan i napravila tako nešto. Nema sumnje, sve osobine koje poseduju živa bića suočavaju nas sa prostom realnošću - postojanje Nekoga čije se superiorno znanje oslikava u dizajnu u prirodi - postojanje Tvorca.

Pauk Koji Skače

Sıçrayan örümcek

Kao što svi znaju, pauci prave mreže i čekaju da se insekti u nju uhvate. Pauk koji skače, suprotno od drugih paukova, radije sam skače za svojm žrtvom. On spretno skače da bi uhvatio svoju žrtvu. On može da uhvati muvu koja leti u vazduhu, pola metra od njega, skačući za njom.

Ovaj pauk uspeva da učini ovakav neverovatan skok uz pomoć svojih osam nogu koje funkcionišu na principu hidrauličkog pritiska, tako da on može brzo da dođe do svoje žrtve i da je uhvati svojim snažnim vilicama. Ovaj skok se obično odigrava u sredini sa dosta biljaka. Pauk onda mora da izračuna najodgovarajući ugao za uspešan skok, i da uzme u obzir brzinu i pravac svoje žrtve.

Mnogo je interesantnije kako on čuva svoj vlastiti život nakon što uhvati žrtvu. Ovaj pauk može da nastrada, jer kada skoči da uhvati žrtvu, on se vine u vazduh i može lako da padne na zemlju sa velike visine (pauk se obično nalazi visoko na drvetu).

Sıçrayan örümcek

Međutim, pauku se to ne dešava. Paukov konac, koji on izlučuje neposredno pre skoka i koji zakačinje za granu, čuva ga od pada na zemlju i omogućava mu da se ljulja u vazduhu. Taj konac je toliko jak da može držati i pauka i njegovu žrtvu.

Sledeća interesantna osobina ovog pauka jeste da otrov koji on ubrizgava u svoju žrtvu pretvara njena tkiva u tečnost. Paukova hrana nije ništa drugo nego tečna tkiva njegove žrtve.

Sigurno da osobine ovog pauka nisu pokloni slučajnosti. Potrebno je da on poseduje veštinu skakanja, i da u isto vreme zna da napravi konac koji će ga sačuvati od pada. Ako ne bi mogao da skoči, bio bi gladan i uginuo bi. Ako ne bi mogao da napravi konac ili ako njegov konac ne bi bio dovoljno jak, on bi se razbio na zemlju. Tako ovaj pauk mora imati i telesnu strukturu sposobnu za skakanje i sistem za izlučivanje konca koji je dovoljno jak da drži njega i žrtvu.

Pored toga, pauk nije samo mehanizam koji proizvodi konac i skače, već kompleksni živi organizam koji mora postojati sa svim svojim kompletnim osobinama od početka. Razvoj bilo koje od ovih osobina ne može se odložiti. Na primer, možete li zamisliti pauka koji ima nepotpun sistem za varenje?

Sıçrayan örümcek

On Vidi 360 Stepeni Oko Sebe

Sledeća izuzetno interesantna osobina pauka koji skače jeste njegova sposobnost posmatranja. Mnogi živi organizmi, uključujući čoveka, mogu posmatrati samo ograničeni deo prostora sa svoja dva oka i nisu u stanju da posmatraju iza sebe. Međutim, pauk koji skače može posmatrati svuda oko sebe, uključujući i ono što se nalazi iza njega, sa svoja četiri para očiju smeštena na vrhu svoje glave. Dvoje od tih očiju su izdužena prema napred od sredine glave i nalik su epruvetama. To dvoje velikih očiju (zvanih A. M. oči) mogu se pokretati s desna u levo, i gore i dole u svojim dupljama. Ostala četiri oka, sa strane glave, ne mogu opažati sliku u potpunosti, ali mogu detektovati svaki pokret oko njih. Na taj način, ova životinja lako može prepoznati žrtvu iza sebe.

 

Sıçrayan örümcek

Sposobnost očiju pauka koji skače da posmatraju nezavisno jedno od drugih pomaže ovoj životinji da opaža objekte veoma brzo. Na ovoj slici, crno oko gleda u kameru snimatelja, a svetlo oko gleda na neku drugu stranu. Pravo je čudo da pauk koji skače ima osmoro očiju i ugao posmatranja od 360 stepeni, dok drugi organizmi imaju uglavnom samo dva oka. Sigurno da ova životinja nije mogla sama od sebe da “shvati” da bi to bilo veoma korisno za nju i da je tako proizvela dodatne oči, ili - još preciznije - ove oči nisu mogle da nastanu slučajno. Ovaj organizam je stvoren sa svim ovim osobinama.

Tehnike Maskiranja

Karınca

Ako bi vas neko pitao šta vidite na gornjoj slici, sigurno biste rekli: "Vidim nekoliko mrava sa gornje i donje strane lista.

Karınca

Na levoj strani nalaze se dva mrava i pauk koji skače. Ne postoji drugi način da otkrijete ko je ovde mrav, a ko pauk, osim da prebrojite njihove noge.

Međutim, ono što vidite ispod lista je pauk koji skače koji vreba da uhvati mrave. Ova vrsta pauka koji skače izgleda tako slična mravima da čak i mravi misle da je u pitanju jedan od njih.

Jedina razlika između ovih mrava i ovog pauka jeste u broju nogu. Pauk ima osam nogu, dok mrav ima šest.

Da bi otklonio taj svoj "nedostatak", kojeg oni mogu lako da uoče, pauk isteže svoje dve prednje noge prema napred i izdiže ih na gore. Tako te dve njegove noge izgledaju potpuno iste kao antene mrava.

Ipak, maskiranje se ne sastoji samo od toga. Ovoj životinji je takođe potreban jedan oblik očiju koji će ga učiniti sličnim mravu. Njegove vlastite oči nisu velike i njihova tamna pega nije kao ona kod mrava. On poseduje jednu osobinu od rođenja koja mu pomaže da reši taj problem. Pauk poseduje dve velike pege na dve strane svoje glave. Te dve pege liče na oči mrava (zapazite pege na stranama paukove glave, na gornjoj slici).

Su fışkırtan balık

Vodeni Pištolj Ribe

Ova riba izbacuje vodu iz svojih usta na insekta koji se nalazi na granama koje vise iznad vode. Ovaj insekt pada, dospeva u vodu i postaje lak plen ove ribe. Vredno je zapaziti da dok vrši napad, riba ne izbacuje glavu iz vode, ali precizno pogađa mesto svoje žrtve. Kao što je opšte poznato, kada se ispod vode posmatra objekt koji se nalazi izvan vode, dolazi do prelamanja svetlosti i dobija se drugačija lokacija od one koja stvarno jeste. Dakle, da bi se pogodila meta van vode, ako se gađa ispod vode, potrebno je znati ugao prelamanja svetlosti i pucati u skladu sa tim podatkom. Međutim, ova riba od rođenja savlađuje ovu poteškoću i pogađa svoju metu svaki put.

He is Allah - the Creator, the Maker, the Giver of Form. To Him belong the Most Beautiful Names. Everything in the heavens and earth glorifies Him. He is the Almighty, the All-Wise.
(Surat al-Hashr: 24)

Zvečarka

Detektor toplote koji se nalazi u šupljinama lica sa prednje strane glave zvečerke, opaža infra-crveno svetlo nastalo usled telesne toplote njene žrtve. Ovo opažanje je tako osetljivo da je u stanju da zabeleži povećanje temperature od jednog 300-tog dela stepena toplote koja se uočava. Ova zmija, uz pomoć njenog račvastog jezika koji predstavlja njen organ mirisa, može osetiti nepomičnu crvenu vevericu koja sedi na pola metra od nje u dubokom mraku. Fiksirajući besprekorno lokaciju svoje žrtve, zmija najpre nečujno krene prema njoj i približi joj se dovoljno blizu da bi je napala, savije i istegne svoj vrat, i tako se približava svojoj meti velikom brzinom. A onda zabija zube svoje snažne vilice koja se može otvoriti pod uglom od 180 stepeni.

Çıngıraklı yılan

1. Nostrils
2.Heat-detector cavity
3. Eye without lid
4. Venom gland
5. Teeth case
6. Long sharp teeth
7. Spare long sharp teeth

8. Clutching teeth
9. Air vessel during feeding
10. Clutching teeth
11. Odour detecting tongue
12. Elastic tissue between the mandibles
13. Strong muscular tail
14. Rattle

15. Gall bladder
16. Male mating organs
17. Skin
18. Intestine
19. Fat layer
20. Kidneys
21. Stomach

Sve se to dešava brzinom koja je slična onoj kada jedan automobil ubrzava od 0 do 90 km/h za pola sekunde. Dužina zmijinih otrovnih zuba, njenog najjačeg oružja kojim parališe svoje žrtve, iznosi oko 4 cm. Unutrašnjost tih zuba je šuplja i povezana sa otrovnom žlezdom. Ubrzo nakon zmijinom ujeda, mišići žlezde se grče i velikom snagom ubrizgavaju otrov najpre u zubni kanal, a zatim u kožu žrtve.

Yılan

Since snakes do not have jawbones, they can open their mouths as big as they wish. On the left, you may see how a snake can easily eat an egg, which is much larger than it is. The prey is slowly swallowed as a whole and digested.

Zmijin otrov izaziva paralisanje centralnog nervnog sistema žrtve ili uzrokuje njenu smrt usled zgrušavanja krvi. Samo 0,028 grama zmijinog otrova dovoljno je jako da ubije 125.000 pacova. Otrov pokazuje svoje efekte tako brzo da žrtva nema vremena da na bilo koji način povredi zmiju. A tada, sve što je preostalo zmiji jeste da proguta paralisanu žrtvu sa svojim veoma rastegljivim ustima.

Yılan

Ova pustinjska zmija može se brzo kretati po pesku. Grčenjem svojih mišića pod određenim uglom ona postavlja svoje telo u oblik slova “S”.

U početku kretanja, ona uvija svoje telo, izdiže glavu i održava ravnotežu u vazduhu. Kada grčenje mišića, koje izaziva kretanje, krene prema repu, glava se kreće prema napred i dodiruje zemlju. U međuvremenu, kretanje usled grčenja mišića dolazi do repa. Novi pokret izdiže rep od peska i podiže ga na nivo glave.

Tako se zmija kreće prema napred ostavljajući paralelne tragove sa nagibom od 45 stepeni, u proseku.

Tokom ovakvog kretanja, samo dva dela zmije dodiruju pesak. Sa takvim načinom kretanja telo zmije je zaštićeno od opekotina koje bi nastale i usled najmanjeg kontakta sa izuzetno vrelim i usijanim peskom.

Mada svako zna da su neke zmije otrovne, skoro niko ne zna kako se odvija ovaj proces paralisanja žrtve. U stvari, samo posedovanje tehnologije, od strane jedne životinje za ubijanje druge životinje, potpuno je začuđujuće i iznenađujuće. Onaj ko insistira na odbacivanju Tvorca sigurno nije u stanju da objasni kako to zmija poseduje jednu takvu izuzetnu veštinu. Otrovni sistem u ustima zmije izuzetno je složen i prefinjen. Da bi takav jedan sistem funkcionisao, zmija mora da ima specijalne "otrovne zube", koji su šuplji iznutra, i otrovne žlezde koje su spojene sa tim zubima. Zatim, treba da se stvori izuzetno snažan otrov koji će paralisati njenu žrtvu, i taj refleks treba da funkcioniše odmah nakon što zmija ugrize svoju žrtvu. Ovaj sistem od više komponenata neće funkcionisati ako jedna od tih komponenti nedostaje. To bi učinilo da zmija ne uhvati svoju žrtvu prilikom lova. Izuzetne veštine ove životinje u procenjivanju promene temperature i mirisa ukazuju na savršenu prirodu dizajna koju kod nje uočavamo.

Ovde se susrećemo sa jednom izuzetnom i neobičnom pojavom koju jedino možemo nazvati "čudo". Besmisleno je reći da je priroda mogla stvoriti čudo koje je "natprirodno". Priroda je ime za celokupnu uređenost koju vidimo oko nas. Osnivač tog uređenja sigurno nije sama uređenost. Zakoni u prirodi su ustanovljeni od strane Tvorca i oni uspostavljaju veze između onoga što je On stvorio.

Ateş balığı

Riba Lav

Nakon što uhvati malu ribu u pukotini ili šupljini stene, ova šarolika riba joj zatvara sve izlaze uz pomoć svojih peraja u obliku mreže. Uhvaćena riba tada pokušava da pobegne od otrovnih bodlji ribe lava. Snažan otrov ribe lava deluje trenutno i izaziva smrt svoje žrtve.

 

Akrep

Ratna Mašina: Škorpion

1.Otrovna bodlja
Snažan otrov, koji je u stanju da ubije čoveka, škorpija ubrizgava u neprijatelja preko bodlje koja se nalazi na zadnjem delu njenog tela.

2. Jak oklop
Njen spoljni prekrivač, koji je obavija kao oklop, dovoljno je jak da je zaštiti ne samo od neprijatelja, već i od zračenja. Čovekovo telo može da podnese zračenje do 600 rema, dok tolerancija koju škorpija može da podnese dostiže 40.000 - 150.000 rema.

3. Pluća
Škorpija u svom trbuhu ima osam kanala za vazduh. Ona nastavlja da polako diše čak i ako je samo jedan od njih otvoren. Ona je u stanju da bude pod vodom i dva dana, zahvaljujući svojim snažnim plućima. 

4. Trbuh
Sa donje strane, ženka škorpija nosi par jedinstvenih osetljivih organa zvanih “pektini”. Pomoću njih, ona prepoznaje strukturu terena i određuje najbolje mesto za izleganje svojih jaja.

5. Brain
The brain's structure extends from head to tail and consists of fifteen nerve lobes. This structure of the brain provides a great advantage for the animal, allowing it to make quick decisions and to transmit reflexes and all necessary orders to the organs.

6. Stopala
Detektori na stopalima pomažu ovoj životinji da zapazi svaku vrstu pokreta, buke i vibracije. Ovi detektori su tako osetljivi da škorpija može da oseti vibracije koje stvara neki živi organizam u njenoj blizini, u hiljaditom delu sekunde.

7. Klešta
Njena klešta imaju zadatak da plen učine neaktivnim pre nego što ga ubode. Pored toga, ona može da koristi svoja klešta za kopanje peska i skrivanje pod zemljom.

 

Olta balığı

Riba Udica

Kada ova riba hoće da lovi, ona oslobađa jedan nastavak koji je spojen sa njenom glavom kao udica, i počne da čeka. Druga riba, koja se približava ovoj udici, misleći da je u pitanju jedna mala riba, ne može izbeći da bude uhvaćena od strane ove ribe koja je lovi. Svi mi znamo da jedna riba nema znanje da napravi udicu na svom telu i da se za postojanje takvog jednog organa ne može dati besmisleno objašnjenje kao što je “eto tako, desilo se slučajno”.

 

Balıkla beslenen kuş

Ona ostavlja mamac za ribu.
Metod lova koji primenjuje ova ptica, kojim hrani ribe, takođe je neverovatan. Prvo, ova ptica pronalazi mamac za ribu. Zatim ona donosi tu hranu do obale, spušta je u vodu i čeka. Kada jato malih riba okruži mamac i počne da ga jede, ne uočavajući šta se dešava, ova ptica hvata ribu naglim pokretom.

 

Kamuflaj

Pomoću svog spoljnog izgleda koji je veoma pogodan za maskiranje, neke životinje imaju veliku prednost u lovu. Na primer, nemoguće je zapaziti zmiju, na gornjoj slici, kako se krije ispod peska. Pošto ova zmija čeka u zasedi, njoj je zaista lako da uhvati žrtvu, koja upravo prolazi ispred njenog nosa, a da je ne primećuje.

 

Hayvanlarda kamuflaj

Joše jedna životinja obdarena sposobnošću maskiranja jeste riba posmatrač. Ova riba se krije ispod peska na morsokm dnu. Na ustima ove ribe nalazi se zubna struktura u obliku resa. Ona joj omogućava da slobodno diše ispod peska i teško se može razlokovati od peska. Ova riba čeka u zasedi svoju žrtvu i kada joj se ona dovoljno približi, riba iskače ispod peska i hvata je.

 

Majstor Lova: Kameleon

Bukalemun

Jezik :

Jezik kameleona nalazi se sklopljen u njegovim ustima kao harmonika. U sredini njegovog jezika nalazi se hrskavica sa oštrim krajem. Kada okrugli mišići na vrhu njegovog jezika počnu da se aktiviraju, jezik se izbacuje. Jezik ove životinje je prekriven lepljivom tečnošću nalik sluzi. Kada se približi svojoj žrtvi dovoljno blizu, kameleon otvara usta i brzo izbacuje svoj jezik u pravcu žrtve. Lepljivi jezik, zahvaljujući isprepletanim mišićima, isteže se i 1,5 puta duže od dužine samog kameleona. Vreme koje je potrebno da jezik uhvati žtrvu i vrati se nazad predstavlja samo deseti deo sekunde.

Hayvanlarda kamuflaj
Hayvanlarda kamuflaj

Maskiranje:

Kameleon je sigurno prva životinja koja čoveku pada na pamet kada se spomene maskiranje. Kameleon menja svoju boju u skladu sa terenom na kome se nalazi. Sa leve strane može se videti šara na koži kameleona nastala kao reakcija na paprat koja se nalazila na njegovim leđima. Smatra se da svetlost i promene u temperaturi imaju ulogu u reakcijama koje izazivaju ove šare. Ipak, životinja nije čak ni svesna da poseduje ovu veštinu u menjanju boje. Njeno telo je od početka stvoreno da automatski uklapa svoju boju sa okolinom.

Hayvanlarda kamuflaj - Kaplan

This tiger which is perfectly camouflaged, with its agility, powerful jaw, claws, speed and strength, is the perfect hunter. Another characteristic of the tiger is that it never allows the wind to be at its back while tracing its prey, since the wind blowing from behind it would carry its odour to its prey and hence cause it to be noticed.

Neobični Lovac: Biljka Muholovka

Venüs bitkisi

Pored grabljivica koje smo već spomenuli, postoje takođe neke biljke koje "love" koristeći neverovatne metode. Jedna od njih je biljka muholovka koja hvata i jede insekte koji se spuštaju na nju.

Sistem lova ove bilje funkcioniše na sledeći način: muva koja traži hranu među biljkama brzo se spušta na onu koja je veoma privlačna - muholovku. Ono što čini da ova biljka, koja liči na par ruku koje drže činiju, izgleda privlačna, jeste njena lepa crvena boja, i što je još važnije, sladak miris koji se izlučuje od strane žlezdi oko njenih latica. Muva je privučena tim neodoljivim mirisom i sleće na cvet bez oklevanja. I dok se kreće prema izvoru hrane, ona neizbežno dodiruje naizgled bezopasne dlačice na ovoj biljci. Ubrzo nakon toga, biljka naglo zatvara svoje latice. Muva ostaje snažno stisnuta između dve latice. Onda muholovka počinje da izlučuje tečnost za "rastvaranje tkiva", koja uzrokuje da se muva pretvori u želatinoznu supstancu, a onda biljka konzumira muvu upijajući je.

Brzina kojom ova biljka hvata muvu je neverovatna. Brzina kojom ona zatvara svoje latice je veća nego najbrže zatvaranje ruku od strane čoveka (ako pokušate da uhvatitet muvu sedeći ispod svog drveta, verovatno nećete uspeti, ali ova biljka hoće). Kako onda može ova biljka, koja nema mišiće ni kosti, da učini tako nagli pokret?

Istraživanja pokazuju da unutar tela muholovke postoji jedan električni sistem. Taj sistem funkcioniše na sledeći način: dodirivanje dlačica ove biljke od strane muve prenosi se do receptora ispod samih dlačica. Ako je taj mehanički dodir dovoljno jak, ovi receptori će poslati električne signale sve do latica, kao talase u vodi. Ti signali se prenose do ćelija motora koje izazivaju da latice načine nagle pokrete, da bi se konačno aktivirao mehanizam koji hvata muvu.

Venüs bitkisi

Nekoliko dlačica unutar latica ove biljke aktivira njen mehanizam.

Kao dodatak ovom sistemu podsticanja biljke, mehanički sistem pomoću kojeg se klopka zatvara takođe je savršeno napravljen. Ubrzo nakon što ćelije u unutrašnjosti biljke prime električni stimulans, one menjaju koncentraciju vode u sebi. Tada ćelije u unutrašnjosti klopke otpuštaju vodu iz svojih tela. Taj događaj je kao skupljanje izduvanog balona. Sa druge strane, ćelije sa spoljne strane klopke prihvataju višak vode i uvećavaju se. I tako se klopka zatvara na isti način kao što čovek, da bi pokrenuo svoju ruku, treba da zgrči jedan mišić, a drugi da opusti. Muva uhvaćena unutar biljke očigledno dodiruje dlačice više puta, uzrokujući da se pogonska električna sila ponovo oslobodi, tako da se klopka još čvršće zatvara. U međuvremenu, takođe se aktiviraju žlezde za varenje u klopki. Kao rezultat stimulacije, ove žlezde ubijaju insekta i počinju polako da ga rastvaraju. Tako biljka konzumira tečnost bogatu proteinima. Na kraju varenja, mehanizam koji je učinio da se klopka zatvori, ponovo se aktivira i otvara je.

Venüs bitkisi

1. Muva koja dodiruje dlačice izaziva vibracije i tako započinje reakcija. 
2. Električni impulsi, uzrokovani hemijskim reakcijama, prenose se duž lista.
3. I biljka hvata muvu! 

Ovaj sistem ima još jednu interesantnu osobinu: da bi se aktivirala klopka, dlačice moraju biti dodirnute dva puta uzastopno. Prvi dodir izaziva statičku električnu promenu, ali klopka se ne zatvara. Klopka se jedino zatvara prilikom drugog dodira, nakon što statička promena dostiže određenu vrednost i prazni se. Pošto radi sa takvim duplim sistemom aktiviranja, muholovka se nikada ne zatvara bez svrhe. Na primer, klopka se neće aktivirati kada kišna kap padne na nju.

A sada, hajde da razmislimo o ovom neverovatnom sistemu. Ceo ovaj sistem mora da postoji u isto vreme kod ove biljke da bi ona mogla da uhvati svoju žrtvu i adekvatno je svari. Odsustvo samo jednog elementa značilo bi smrt za ovu biljku. Na primer, ako ne bi bilo dlačica u unutrašnjosti latica, biljka se ne bi zatvorila, pošto se reakcija nikada ne bi započela bez obzira što se insekt kreće svuda okolo i unutar ove biljke. Ako bi sistem za zatvaranje postojao, ali ako biljka ne bi imala svojstvo izlučivanja za varenje insekta, ceo sistem bi bio beskoristan. Ukratko, nedostatak bilo kog elementa u sistemu značio bi smrt za biljku.

Sundew tüyleri

Biljka Sunčeva Rosa

Latice ove biljke prekrivene su dugim, crvenim dlačicama. Vrhovi ovih dlačica prekriveni su tečnošću sa specijalnim mirisom koji privlači insekte. Sledeća osobina ove tečnosti jeste lepljivost. Kada insekt krene u potragu za izvorom mirisa, prilepiće se za lepljive dlačice. Kako se insekt bori da pobegne, hvataljke ove biljke počinju još jače da stiskaju insekta. Insekt, koji je potpuno savladan, biva razložen u proteinsku smesu, a zatim svaren. Sistem hvatanja ove biljke sličan je kao kod muholovke. Kada dođe do vibriranja vrhova dlačica i stabljike, električni signali koji se tu stvaraju započinju proces hvatanja.

Ova biljka, od trenutka kada je stvorena, morala je uvek imati osobine koje smo ovde spomenuli. Ova biljka, bez sumnje, nije se mogla odjednom pretvoriti u lovca. A sigurno je da ni "magične čini slučajnosti" nisu mogle da učine da ova biljka postane takav profesionalni lovac.

Najvažnija stvar jeste da ovaj vešti lovac nema sposobnost da misli. Kada ovaj organizam ne bi bio biljka nego životinja, onda bi zastupnici evolucije verovatno rekli da se životinja sama od sebe razvila uz odgovarajući doprinos "prirode". Ono što mi ovde imamo jeste sistem otkriven kod biljke, organizma bez mozga ili slične strukture, koji je sigurno nema svest. Biljka čak ni ne zna da lovi. Ona je već stvorena sa sistemom pomoću kojeg može sama da se hrani bez ikakvih napora, baš kao i druge biljke.

Dağ manzarası

Allah is the Creator of everything and
He is Guardian over everything.
(Surat az-Zumar: 62)

 

5 / total 16
Knjigu “Čudesa Stvaranja” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top