< <
7 / total: 16

Part 1: Životinjsko Carstvo 7/10
Predivne Arhitekte

Na prethodnim stranama analizirali smo čudesne osobine pčele. Videli smo kako kolonija pčela izgrađuje veliko arhitektonsko čudo košnice, komplikovane i vešte planove koje primenjuje u njegovoj izgradnji, kao i poslove koje pčele automatski izvršavaju, koji su veoma teški čak i za čoveka.

Kao što je prethodno napomenuto, pčele su u stanju da učine taj izuzetno težak posao ne zato što su pametnije od čoveka, već zato što su osposobljene za tako nešto. Inače, nije moguće hiljadama nesvesnih životinja da postignu tako tešku i komplikovanu operaciju koja zahteva kontrolu i nadgledanje iz jednog centra.

Međutim, pčele nisu jedine izuzetne arhitekte u prirodi. U nastavku ćemo analizirati druge životinje koje veoma vešto obavljaju izuzetno komplikovane i teške "konstrukcione" poslove, koji su teži od onih koje rade pčele. Te životinje, slično kao i pčele, koriste znanja kojima su obdarena i izgrađuju arhitektonska čuda uz pomoć nekih interesantnih kvaliteta koji su im dati prilikom njihovog stvaranja.

Dabrovi

Kunduz

Dabrovi su prvi među izuzetnim arhitektama u prirodi koji nam padaju na pamet. Ove životinje izgrađuju svoje kućice u mirnim jezerima, ali ta jezera su posebna jer su veštački stvorena pomoću brana koje dabrovi izgrađuju duž vodenog toka.

Dabar je izuzetan primer specijalnog dizajna za izvršavanje posla kojeg obavlja

Glavni alat ove životinje jesu njeni zubi. Dabar pravi brane pomoću grana koje glođe i odseca. Prirodno je da će se njegovi zubi brzo trošiti i lomiti. Kada dabar ne bi bio opremljen sa specijalnim sistemom za taj posao, on bi ubrzo ostao bez svojih zuba i uginuo od gladi

Međutim, kao što možemo videti, ovaj problem je od početka rešen. Četiri prednja zuba dabra, koje koristi pri glodanju drveća, nastavljaju da rastu tokom njegovog života.

Kako su njegovi zubi došli u posed takvih osobina? Da li je dabar odlučio da oni izrastu nakon što je video da mu se zubi lome? Da li su zubi dabra, koji je napravio prvu branu, počeli naglo da rastu? Očigledno da je ova životinja stvorena sa takvim osobinama. Ono što možemo zaključiti jeste da je specijalno stvaranje odgovorno što veličina zadnjih zuba kod dabra ostaje stalna. Ako bi svi zubi kod ove životinje rasli, zadnji zubi koji se ne troše postali bi prekomerno veliki, vršeći pritisak na vilicu ove životinje, tako da bi usta bila beskorisna. Međutim, samo četiri prednja zuba rastu, to jest oni koji se koriste za glodanje drveća.

Kunduz

Pored njegovih zuba, i mnogi drugi organi dabra specijalno su stvoreni za posao koji obavljaju. Oni imaju providne kapke koji štite oči od povreda prilikom rada pod vodom, specijalne zatvarače koji sprečavaju vodu od ulaska u nos i uši, široke zadnje noge koje mu omogućavaju da se kreće pod vodom kao riba, i ravan, širok i snažan rep. Ovo su neke od specifičnih osobina koje ova životinja poseduje od trenutka samog njenog stvaranja.

Kunduz

Dabrovi izgrađuju branu da bi blokirali vodeni tok i formirali mirno jezero u kojem mogu izgraditi svoju kućicu. Iz tog razloga, oni najpre ubacuju debelo granje u korito reke. Zatim gomilaju relativno tanje grane preko onih debljih. I tada, oni se suočavaju sa problemom da ova pokretna voda može odneti ovu gomilu granja. Ako se brana čvrsto ne pričvrsti za rečno korito, voda u pokretu će ubrzo odneti branu. Najbolji način da se spreči da se brana ne ruinira od strane vode jeste zabiti kolčeve na dno reke i sagraditi branu na tim kolčevima. Iz tog razloga, dabrovi uzimaju velike kolčeve kao glavne podupirače kada izgrađuju svoje brane. Međutim, oni se ne boje da će vodeni tok odneti njihove kolčeve zato što ih fiksiraju u vodi stavljajući na njih kamenje. Kasnije, oni pričvršćuju grane koje su sakupili uz pomoć specijalnog maltera kojeg prave od gline i otpalog lišća. Taj malter je otporan na vodu i veoma čvrst u odnosu na korozivne efekte vode.

Kunduz

Brana koju izgrađuju dabrovi blokira vodu pod uglom od tačno 45o. To znači da ova životinja ne izgrađuje svoju branu slučajnim bacanjem grana u vodu, već na precizno isplaniran način. Ono što ovde zaslužuje pažnju jeste da sve savremene hidrocentrale danas se izgrađuju pod istim uglom. Pored toga, dabrovi ne prave greške pri svom blokiranju brane. Oni izgrađuju branu na takav način da ona zadržava vodu na željenom nivou i ostavljaju specijalne kanale kroz koje višak vode može da prođe.

Kunduz

Tornjevi Termita

Termit

Uloga termita među arhitektama prirode je neosporna. Termiti, koji izgledaju veoma mali kao mravi, žive u velikim gnezdima koja prave od zemlje. Ta gnezda dostižu visinu od preko 6 metara, i širinu od preko 12 metara. Najinteresantnija stvar jeste da su ove životinje slepe.

Materijal za konstrukciju gnezda je veoma otporni malter kojeg termiti prave tako što mešaju svoju pljuvačku sa zemljom. Najfascinantniji aspekt umetnosti konstrukcije od strane termita jeste taj da oni obezbeđuju protok vazduha za koloniju i održavaju toplotu i vlažnost neverovatno konstantnim. Čvrsti i debeli zidovi njihovog tornja, koje prave od zemlje, čuvaju unutrašnji deo gnezda od spoljne toplote. Za protok vazduha oni prave specijalne koridore duž unutrašnjih zidova gnezda. Sa druge strane, pore na njima stalno filtriraju vazduh.

Da bi se podmirile potrebe za kiseonikom, stanovnika gnezda srednje veličine, potrebno je 1.500 litara vazduha svakoga dana. Ako bi se vazduh direktno koristio u gnezdu, temperatura gnezda bi se povećala do nivoa koji bi bio izuzetno rizičan za termite. Međutim, oni primenjuju mere predostrožnosti po tom pitanju, kao da znaju šta bi moglo da im se desi.

Oni prave vlažan podrum ispod gnezda kao zaštitu od prekomerne toplote. Vrste koje žive u pustinji Sahari kopaju kanal za navodnjavanje 40 metara ispod zemlje i na taj način obezbeđuju da voda dođe do gnezda svojim isparavanjem. Debeli zidovi tornja pomažu u održavanju unutrašnje vlažnosti.

Kontrola temperature, kao i kontrola vlažnosti, vrši se na veoma racionalan i osetljiv način. Vazduh izvan gnezda prolazi kroz tanke koridore koji se nalaze na površini gnezda, ulazi u vlažni podrum i dolazi do prostorije na vrhu gnezda; ovde se vazduh zagreva u kontaktu sa telima ovih insekata i izdiže se. Tako je uz pomoć jednostavnih principa fizike obezbeđen jedan cirkulatorni sistem koji se stalno proverava od radnika u koloniji.

Spoljni deo gnezda, krov - koji je nagnut kao zaštita od bujica - i oluci, upadaju u oko.

Kako su ovi organizmi, sa mozgovima manjim od jednog kubnog milimetra i lišeni vida, uspeli da naprave tako složenu konstrukciju?

Rad termita sigurno predstavlja rezultat kolektivnog rada ovih stvorenja. Reći da su "insekti iskopali nezavisne tunele i desilo se da su se oni uklopili jedni sa drugim" bila bi čista besmislica. U ovom trenutku, međutim, mi postavljamo pitanje: kako je moguće da ove životinje rade u takvoj harmoniji dok izvršavaju ovaj složeni posao? Svi mi znamo da kada takvu konstrukciju pravi čovek, najpre arhitekta skicira konstrukciju, zatim se ti planovi prenose radnicima, i celokupna konstrukcija se organizuje na radnom mestu. Kako mogu termiti, koji nemaju takvu komunikaciju između sebe, i koji su, na kraju krajeva, slepi, da naprave tako veliku konstrukciju radeći u harmoniji?

Termit

 

Termit

Iako su veličine samo nekoliko centimetara, termiti mogu da izgrade tornjeve visoke nekoliko metara bez korišćenja bilo kakvog alata. Ovo neverovatno gnezdo savršeno štiti koloniju termita, koje broji preko milion stanovnika, od njihovih neprijatelja i nepovoljnih spoljnih uticaja.

Jedan eksperiment po tom pitanju pomoćiće nam da dobijemo odgovor na ovo pitanje.

U tom eksperimentu, u prvom koraku, gnezdo termita koje je tek počelo da se gradi, bilo je podeljeno na dva dela. Unutar konstrukcije, dve grupe termita su bile sprečene da međusobno kontaktiraju. Rezultat je bio iznenađujući. Ono što je na kraju moglo da se vidi nisu bila dva razdvojena gnezda, već dva dela jednog gnezda. Kada su ovi delovi bili spojeni zajedno, bilo je uočeno da se svi koridori i kanali uklapaju jedni sa drugim.

Kako se to može objasniti? Prvo, očigledno je da ne poseduju svi termiti potrebnu informaciju o konstrukciji kompletnog gnezda. Jedan termit može imati znanje samo o jednom delu procesa u koji je uključen. Mi onda možemo zaključiti da mesto gde se nalaze sve informacije jeste zajednica termita kao celine. Dakle, mi ovde možemo govoriti o velikom znanju. Za takvo znanje se može reći da postoji samo na nivou zajednice pojedinaca iste vrste. To nije jedini primer. Na primer, kada lete u masi, skakavci obično pronalaze pravi pravac i počinju da lete u jednom pravcu. Ako bismo uzeli jednog skakavca iz te grupe i stavili ga u kutiju, on bi odmah izgubio svoju orijentaciju, i u panici bi počeo da leti u svim pravcima. Ako bismo stavili ovu kutiju u masu koja leti, ovaj skakavac bi našao pravi pravac i počeo da leti u jednom pravcu, u pravcu u kojem leti cela masa!

Termit

1. Central chimney
2. Auxiliary chimneys
3. Food store
4. Fungus gardens

5. Queen's room
6. Tunnels travelling above earth
7. Rooms where larvae are dropped
8. Mainstay on which the underground nest is constructed

Ukratko, informacija koja se odnosi na kolektivnu organizaciju i rad pojedinih organizama otkrivena je samo na nivou zajednice. Ona ne postoji individualno. Drugim rečima, životinje koje prave kolektivnu "konstrukciju", kao što su pčele i termiti, nisu svesne šta one rade kao pojedinci. U pozadini svega ovoga neki drugi um ih kontroliše i stvara savršen rezultat, rukovodeći radom svih njih zajedno.

Videli smo u prethodnom razmatranju da postoji Tvorac koji je obdario pčele mogućnostima da proizvode med. Ista je situacija i sa radom termita i drugih životinja.

Konačno, ovi izuzetni procesi bili su "naučeni" od strane životinja i one su programirane da obave taj posao. Čovek može uspeti da napravi neverovatne građevine tek nakon dugogodišnjeg arhitektonskog podučavanja i korišćenjem mnogih tehničkih alatki. Očigledno je da ove životinje ne poseduju razum i svest kao čovek, i da su bile stvorene specifično za taj posao, i na taj način pokazuju neograničeno znanje i moć njihovog Tvorca.

Onaj koji je dostojan hvale i divljenja za velika arhitektonska čuda koja se izgrađuju sigurno nisu ova mala stvorenja, već Tvorac koji ih je stvorio sa svim tim sposobnostima.

Agriculture in The Tower

Neki termiti gaje gljive u vrtovima koje prave u svojim tornjevima.

Termit

Međutim, ove gljive oslobađaju toplotu, zbog prirode njihovih životnih aktivnosti, koja remeti ravnotežu u temperaturi koju održavaju termiti. Zato termiti treba da uravnoteže ovo povećanje u temperaturi. Termiti koriste interesantne metode da bi se oslobodili toplote koju oni sami otpuštaju, kao i one koja se oslobađa usled metabolizma gljiva koje rastu u njihovom vrtu. Oslobođena toplota prolazi kroz glavni toranj (odžak) gnezda. Vazduh cirkuliše i prolazi pomoćnim kanalima prolazeći kroz male prolaze blizu zidova. Ovde dolazi do unosa kiseonika, a ugljen-dioksid koji se oslobađa od strane termita i gljiva - izbacuje se. Na taj način, gnezdo termita funkcioniše kao veliko pluće za celu koloniju. Vazduh se hladi kako se kreće kroz sistem kapilarnih kanala.

Tako ohlađen i kiseonikom obogaćen vazduh prolazi brzinom od 12 centimetara u minuti, pa unutrašnja temperatura ostaje stalno 30oC.

Mravi Tkalci

Mravi tkalci žive u kišnim šumama Afrike. Za razliku od drugih mrava koji grade svoja gnezda pod zemljom, ovi mravi grade svoja gnezda od lišća na vrhovima drveća.

Dokumacı karıncalar

Napravljeno da bude spremno za spoljni napad, ovo gnezdo je nekada tako veliko da se pruža preko tri drveta. Gnezdo je tako pripremeljeno da je spremno za sve situacije. Ono ima mnoštvo odelenja - od dečjih soba do osmatračnica

 

Dokumacı karıncalar

"What is in the heavens and in the earth belongs to Allah. Allah encompasses all things."
(Surat an-Nisa: 126) 

Mravi se najpre raziđu po drvetu na kojem planiraju da se nastane (slika levo). Nakon određivanja lokacije gde će graditi gnezdo, oni odmah počinju da rade. Oni preklapaju listove koje će koristiti kao zidove. Da bi spojili listove, oni prave suspenziju pomoću kojih ih drže zajedno (videti desno i dole). Prvi mrav u lancu pridržava list na njegovom vrhu i dodaje ga drugom mravu u nizu. Ovaj proces prenosa odvija se sve dok vrh lista ne dođe do poslednjeg mrava i dok se dva lista ne preklope jedan preko drugog.

 

Dokumacı karıncalar
Dokumacı karıncalar

Može Li Larva Da Napravi Mašinu Za Šivenje?

Dok nekoliko mrava drži vrhove listova svojim nogama i ustima, drugi donose polurazvijene larve iz gnezda.

Larva sa svojom pljuvačkom funkcioniše kao sredstvo povezivanja. Kada odrasli mravi postave larvu na vrhove lišća, larvine žlezde za izlučivanje, koje proizvode konce, počinju da rade. Mravi pomeraju larve napred i nazad kao igle, sve dok se listovi čvrsto ne spoje jedan sa drugim (videti dole).

 

7 / total 16
Knjigu “Čudesa Stvaranja” Haruna Jahje možete čitati online, podeliti na društvenim mrežama kao što su Facebook i Twitter, sačuvati na svoj računar, korisiti u svojoj zadaći i drugim radovima, i objavljivati, kopirati i reproducirati je na svojoj web stranici ili blogu bez ikakve naknade, uz jedinu obavezu navođenja ove stranice kao izvora.
About this site | Make your homepage | Add to favorites | RSS Feed
All materials can be copied, printed and distributed by referring to this site.
(c) All publication rights of the personal photos of Mr. Adnan Oktar that are present in our website and in all other Harun Yahya works belong to Global Publication Ltd. Co. They cannot be used or published without prior consent even if used partially.
© 1994 Harun Yahya. www.harunyahya.com - info@harunyahya.com
page_top